Смартфони ће побједити преносне конзоле?
Вријеме преносних конзола је на заласку. Звучи контроверзно? Не брините, ствари нису ни приближно застрашујуће као прва реченица. Али када се узме у обзир да нове генерације конзола имају озбиљне проблеме с конкурисањем властитим претходницима, онда отприлике имате идеју о чему се ради. Чињенице говоре о томе да се тржиште конзола креће надоле.
Нове генерације конзола хвале се врхунским хардвером, јаким пописом наслова и прихватљивом цијеном. Такође, произвођачи као такви настоје да нове платформе учине пуно привлачнијима широј публици. А публика као таква одлучује на основу већег броја фактора - од саме цијене конзола, до "конкурентских" технологија. На њих утиче чињеница да им се током силних рекламних кампања за Виту и 3DC у џеп завукла нова конзола - њихов смарфон.
И ту, настају проблеми. Класично тржиште конзола под директним је утицајем смартфона и таблета чију интеграцију Microsoft и Sony промовишу на сав глас. На страни периферије стоје Sony Vita и Нинтендо 3DC - гледајући се и питајући једно друго што да они раде овдjе? Па, упркос чињеници да обије платформе имају колекцију врло интересантних наслова, било би логично закључити како њихова продаја прати трендове њихових претходника. Међутим, она не задовољава. Примјера ради, упоредићемо ћемо једну од најуспјешнијих преносних конзола Playstation портабле - који је изашао 2004. и најновију Виту. Бројке су забрињавајуће - ПСП је до данас продат у преко 76 милиона примjерака, док његов старији брат, иако неупоредиво краће на тржишту, пролази кроз катастрофалан период са једва 2,2 милона продатих примjерака током прошле двије године.
Нинтендов 3DC постигао је пуно бољи успјех са око 32 милиона продатих конзола, што је у просјеку боље од његовог претходника - узмемо ли да је дотични током 9 година продат у око 150 милиона примјерака. Ако Нинтендо неким чудом успије 3DCову продају држати на овом нивоу током идућих седам година, конзола ће се продати у више примјерака него њен претходник. А реално гледано, сви знамо да неће. Најновији 2DS који је намијењен онима који немају 3DC а не баца им се толико пара на 3D је индикатор како Нинтендо након повећавања 3DC-а није претерано одушевљен првобитним рjешењем.
За то вријеме Андроид и iOS полако освајају тржиште. Casual гаминг прождире хардкор, а за све оне који су спремни искеширати више од пет долара за хардкор gamming app, ту су ЕА, Activision и 2К који већ неколико мjесеци на врло суптилан начин мобилно тржиште снабдевају скупим хардкоре играма. Поента је да се нове генерације преносних конзола полако губе смисао. Да, ради се о снажном хардверу који може да покреће лијепе игре. Међутим, тај хардвер кошта преко 200 € и његова једина практична намјена је играње игара. Исти корисник врло вјеројатно посједује телефон на којем покреће гомилу других игара и који због једног или другог разлога оклијева да купи преносну конзолу. Јасно, примарно тржиште за хандхелде су родитељи с клинцима који нису претерано спремни свом подмлатку куповати Galaxy S4 или iPhone само како би се играо. Али то је отприлике то.
На крају приче све се своди на чињеницу како због доступности технологије и експлозије мобилног гејминга преносне конзоле полако губе на популарности. Њихов одлазак у анонимност трајаће још барем пет до шест година, али када се деси, сви ће већ одавно бити индиферентни због тога јер ће се ионако све вријеме играти на својим јефтиним паметним телефонима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
