Родитељи на Googleу, дjеца на YouTubeу
Интернет је постао дио свакодневице. Док то многи родитељи још сумњичаво посматрају, данашња дјеца се са великом сигурношћу крећу кроз мрежу. Ипак није наодмет понекад их узети за руку у дигиталном свијету.
За многу дјецу данас је једна ствар јасна као дан: без интернета рачунар није прави рачунар. Родитељи на то гледају другачије, јер су до прије неколико година радили с рачунарима који још нису имали приступ Интернету. Данашња дјеца, међутим, одрастају уз интернет, за њих је глобална мрежа ту откад знају за себе и нешто тако саморазумљиво као за људе течна вода. Многи родитељи на итернет гледају више као на медиј с којим треба опрезно да се опходе, јер у мрежи се ипак може наићи и на лоше ствари.
Таквих и сличних предрасуда родитеља у својој књизи “Netzegemüse - Erziehung und Aufzucht der Generation Internet” (Мрежно поврће - одгајање Интернет генерације) желе да се риjеше аутори Џони и Тања Хеузлер. Обоје су и сами родитељи два сина у најбољем “дигиталном узрасту”. Сматрају да би дјецу у дигиталном узрасту требало брижљиво одгајати - попут младог поврћа, коме се такође брижљиво посвећујемо да би успјело.
Брачни пар Хеузлер тако у својој књизи “Мрежно поврће” описује како дјецу можете оспособити за “животни простор Интернет”. И то не изрицањем забрана, већ тако што их једноставно пустите да се крећу Интернетом. Али само уз разумне инструкције.
Проблем многих родитеља је што не могу стално да контролишу шта њихова дјеца читају или гледају на Интернету. А опет ни не желе стално да надзиру дјецу. Аутори на 300 страница описују како се тај проблем може елегантно рјешити.
Ауторима није само стало до дигиталног васпитања дјеце, већ и - како се може на многим мјестима у књизи прочитати - до тога да код родитеља критичних према мрежи искорене страх од тог медија. Јер, само онај ко познаје “непријатеља”, зна и како да га побиједи - прастара тактика.
Заинтересовани родитељи су код ово двоје аутора у најбољим рукама. Тања и Џони су већ дуго “на домаћем терену” кад се ради о Интернету. Већ око десет година пишу блог “Spreeblick” (поглед с ријеке Шпреје), који је награђен Grimme наградом. Осим тога они су и суиницијатори велике берлинске блогерске конференције “re:publica”. Укратко речено: ово двоје знају веома добро како функционише глобална мрежа.
“Сва та упозорења која свакодневно читамо иду нам, као ауторима, страшно на живце, јер тако збуњеним родитељима уопште не помажу”, истиче Џони у подкасу “Мрежно поврће”.
Двоје аутора суочило се с питањем како да напишу књигу за родитеље који имају дјецу одушевљену интернетом, а да у књизи не морају детаљно да објашњавају мрежу. Јер, није им идеја да створе неку врсту “интернета за почетнике”. У књизи се на крају могу ту и тамо онаћи кратка појашњења најпознатијих мрежних услуга, али оно што је важније јесу савјети како те услуге најбоље да користите.
Од истраживања помоћу Googleа (илити гуглања), википедије, па до претраживања YouTubeа или коришћења Facebookа. Помоћу јасних примера показује се како се једноставним средствима могу филтрирати и искористити информације из мреже:
Да ли је тај сајт заиста од тражене поп звијезде или је то продукцијска кућа која жели да промовише свој производ? Могу ли тај чланак на википедији стварно да користе за домаћи из историје или да ипак потражим додатни извор информација? Шта YouTube још може осим да приказује смвешне видео-клипове? И што заиста треба о себи да изнесем на Facebookу?
Могућности, које у својој књизи наводе Тања и Џони Хеузлер, имају снагу да уввере скептичне родитеље у то да Интернет није никакво зло за двецу, како се то често истиче у јавности. Порука књиге гласи: “Прихватите Интернет као дио живота, користите га и профитирајте од њега!”
Ипак, у књизи има и одломака у којима се аутори критички суочавају с темама попут заштите података, порнографије, зависности од Интернета и заштите ауторских права. При том се аутори не понашају попут заштитника родитеља, већ их само упућују на замке на мрежи на које евентуално могу да наиђу они или њихова дјеца. Како ће се родитељи на крају да се опходе с тим “могућим замкама”, то им се у овој књизи не прописује.
Хеузерови желе да родитељима приближе Интернет па им савјетују да га често користе. Дјеца треба да се вјежбају и уче кад је ријеч о том медију, како би могла да скупљају сопствена искуства. Али, као и у стварном животу, “опасност од повреда” требало би да се избјегава па се на крају књиге наводе додатне информације о дјечјој заштити кад су у питању рачунари и Интернет.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
