Развијен најбољи прозирни микроекран са OLED технологијом

GS
Foto: X.com

На њемачком институту Фраунхофер развијен је досад најбољи прозирни микроекран са ОЛЕД технологијом, први који је у стању кроз себе пропустити готово половицу свјетлости док су пиксели угашени.

Њемачки институт ИПМС у Јужној Кореји је представио иновацију у подручју развоја прозирних ОЛЕД екрана. Њихов микроекран користи полупрозирну и флексибилну микроелектронику како би пропуштао велику количину свјетлости кроз панел, док његови пиксели нису у употреби. Тако је настао њихов први полупрозирни ОЛЕД екран с прозирношћу од 20%, а сада је то повећано на чак 45%.

Екран је заснован на класичној ОЛЕД технологији органских ЛЕ-диода на силицију (ЦМОС), а као и сваки други, користи се електроничком матрицом задуженом за контролу појединог пиксела. Но метали, алуминијум и бакар, од којих се састоји ожичење екрана, нису прозирни, нити саме ОЛЕД компоненте могу бити прозирне (морају имати рефлективан слој како би усмјериле свјетлост према кориснику). Из тог разлога велики дио екрана не може бити прозиран, па се његови дијелови морају просторно размјестити на начин да се међу њима појаве овећи празни простори, који ће пропуштати свјетлост, преноси Буг.хр.

Управо то је метода којом је начињен нови, најпрозирнији ОЛЕД панел на свијету. Оптимизовањем структуре пиксела и стварањем прозирних простора минимизирањем ожичења дошло се до сада приказаних резултата. Истраживачи су се притом ослањали на двије основне методе. Прва од њих базирала се на стварању што већих празних простора између појединих пиксела, а друга на груписању тих пиксела у кластере.

Свака од метода може се искористити за другу примјену, а обје резултирају релативно напредним полупрозирним екранима. Такви се ОЛЕД екрани могу уграђивати међу слојеве оптичких елемената, служити као прозирни екрани за проширену стварност, па на крају и дати кориснику могућност да кроз њих гледа стварни свијет, на шта ће се надоградити виртуелна слика из самог екрана.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана