Овако ће се ратовати у блиској будућности
Нови вид ратовања узима маха: Ракете и тенкове замијенила је тастатура, а знање се злоупотребљава за нелегалне послове који уценама доносе добру зараду.
Једном речју – хакери.
И док су прије неколико година нападали на неколико мјесеци, хакери су се осилили, па нападају недељно. Мета су све чешће државне установе. Недавни примјер је напад на сплитски аеродром.
Све државне институције које потенцијално могу бити мета хакерског напада се бране одређеним антивирус програмима, имају заштите које су на вишем нивоу од оног који хакери могу да постигну у свом нападу.
„То су прије свега, када говоримо о администаривним мерама доношење правилника о безбједности ИКТ Система, а када говоримо о техничким мјерама то су свеобухватне мјере на различитим нивоима примјеном одговарајућих система, апликација, јаких лозинки, формирање одсјека који се баве заштитом институција“, истиче Никола Чучиловић – замијеник начелника управе за технику Србије.
Хакери хоће против правно имовинску корист. И они је добијају тако што захтјевају одређене новчане накнаде за то да тај сајт поново буде поново доступан. Тражени износ је од пар хиљада до неколико десетина хиљада евра.
„Озбиљне државе углавном и не прихватају такве врсте уцјена већ или подигну нови сајт или нађу механизам како да ослободе тај сајт од хакреских утицаја“, каже Антоновић.
Најчешће се суочавамо са рансомвере нападима када су криптовани подаци предузећа и када криминалци траже откуп како пи доставили кључеве за откључавање како би подаци опет били доступни предузећу, наводи Чучиловић.
Углавном контактирају организацију која је нападнута, а организација потом обавештава надлежно тужилаштво за високотехнолошки криминал.
Србија је на мети хакерских напада била крајем прије неколико мјесеци, када су нападнути геодестки завод И ЕПС. На срећу, све је завршено без већих посљедица, преноси Б92.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.