Отац интернета: Хоће да нас контролишу

Aгенције
Отац интернета: Хоће да нас контролишу

Један од очева интернета, потпредседник компаније Google, Винтон Серф - који је заједно са Бобом Каном развио протокол TCP/IP, сматра да је интернет у опасности због тога што владе широм свијета све више угрожавају слободу говора појединца и на све начине покушавају да га ставе под своју контролу.

Интернет нам даје моћ да изразимо своје мишљење, да стварамо, да учимо и дијелимо. Данас је више од двије милијарде људи онлајн – скоро трећина планете.

Интернет је постао покретачка снага економије 21. века дозвољавајући нам да креирамо своју глобалну публику једним кликом миша и стварамо милионе нових послова.

Судећи по најновијој OECD студији, интернет чини 13 одсто бизниса у Америци и утиче на сваку индустријску грану – од ауто-индустрије све до ресторана и малих породичних бизниса.

Још од времена када је Гутенберг измислиио пресу а Бел телефон, ниједан изум није дао моћ толиком броју људи и понудио толико доброг човjечанству.

Данас се слободан и бесплатан интернет налази на удару. Скоро 42 земље контролишу и цензуришу његов садржај, а ова бројка чак ни не укључује озбиљне преступнике као што су Сjеверна Кореја и Куба.

У посљедње  двије године, како тврди Freedom House, владе широм свијета донијеле су 19 нових закона који прете слободи изражавања на интернету.

Неке од тих влада покушавају да искористе затворене састанке Интернационалне телекомуникационе уније (ITU), која своја врата отвара 3. децембра у Дубаију, како би наставиле да шире свој утицај и своје интересе.

Навикнуте на тоталну контролу медија, ове владе страхују од губитка исте због интернета. Брину се због ширења нежељених идеја и бjесне су што људи имају могућност да искористе слободу интернета за њихово критиковање.

ITU на предстојећем састанку жели да сакупи регулаторе из цијелог свијета како би поново преговарали о деценијама старом споразуму који је био фокусиран на базичне телекомуникације, али не и на интернет. Поједини предлози држава нашли су се на WICITLeaks сајту и могли би да доведу до оправдавања цензуре говора или до потпуног укидања приступу интернету.

Поједини ауторитарни режими наводно предлажу забрану анонимности на вебу како би лакше могли да откривају и долазе до дисидената. Друге су пак предлагале пребацивање одговорности система приватног сектора, који се бави именима домена и интернет адресама, на Уједињене нације а неке чак траже додатне порезе за сајтове који желе да допру до људи ван њихових матичних граница.

Проблем? Сваки слиједећи покушај да се створи нови глобални феномен наишао би на велики проблем финансирања у покушају да постане нови YouTube, Facebook или Skype.

Желим да будем јасан: Не желимо крај постојања ITU. Ова агенција Уједињених нација помогла је свијету да организује телекомуникације и привуче преко потребне инвестиције.

Међутим, ова агенција је потпуно погрешно мјесто за доношење одлука које се тичу будућности интернета због чињеница да само владе имају право гласа, па и оне које се залажу за затворен интернет. Инжењери, компаније и обични људи који га граде и користе немају право гласа.

Транспарентност и отвореност представљају кључ за учешће у састављању нових закона. Споразум који ће бити постигнут у Дубаију неће бити доступан јавности.

У Googleу врло добро знамо како изгледа бити на другом крају када су у питању овакви државни закони. Google је присутан у 150 земаља широм свијета. Наши сервиси, укључујући YouTube, Blogger и Gmail, су у неком тренутку били блокирани – привремено или стално, у више од 30 земаља.

Своје незадовољство појединим одлукама влада и покушајима контроле интернета изразили су бројни корисници, стручњаци и организације широм свијета.

Више од 1.000 организација из преко 160 земаља изразило је своју забирнутост поводом предстојећег састанка иза затворених врата у Дубаију. Сви који се залажу за слободан интернет могу више да сазнају о овој теми овдје – и ако одлуче, могу да дају своју подршку.

Иако поједине владе вјерују да су интернету потребна нова глобална правила како би се убрзало његово ширење у земљама трећег свијета, ми вјерујемо да је садашњи тржишно оријентисан приступ у најбољој могућности да прати експоненцијални раст интернета.

Сервиси бежичног интернета све су присутнији, прекиди рада све ређи. У наредних неколико година интернет ће користити 4 милијарде људи – скоро половина човјечанства.

Државни систем контроле не само да није потребан већ може довести до повећања цијена и трошкова и озбиљног успоравања раста интернета који је непрекидан од његовог комерцијалног представљања деведесетих година прошлог вијека.

Његова будућност тренутно је све само не сигурна, а историја нам је понудила и превише упозорења. Свега неколико деценија од Гутенберговог стварања пресе, краљеви и свештеници кренули су са ограничавањем права за штампање књига.

Историја је пуна примјера влада које "штите" своје грађане од зла рестрикцијама и контролама информација и забранама слободе говора.

Ми морамо да се постарамо, колективно, да интернет не доживи сличну или исту судбину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана