Обратите пажњу на сумњиве поруке: Подаци са Facebook-а завршили на dark web-у
Подаци са Facebook профила стотина милиона корисника ове друштвене мреже откривени су на онлајн форуму у оквиру dark weba.
У овој сумњивој бази података нашли су се подаци из личних докумената, бројеви телефона и пуна имена 267 милиона корисника мреже, од којих је већина из Сједињених Америчких Држава.
Иако још није јасно на који начин су "процуриле" ове приватне информације, стручњаци нагађају да је база података састављена незаконитим поступком под називом "стругање" - аутоматизовани ботови копирали су јавне информације са Facebook профила. Приступ бази података је од тада уклоњен, међутим она је била јавна током двије недјеље прије него што је откривена.
Пропуст је открила фирма за безбjедност на интернету у партнерству са истражитељем безбједности Бобом Диаченком.
"Диаченко сматра да је, према доказима, прикупљање података највjероватније резултат нелегалне операције брисања или злоупотребе Facebook-ове API мреже од стране криминалаца из Вијетнама", навео је Пол Бишоф из компаније "Compaitech", која је учествовала у овој акцији.
Убрзо након што су подаци примијећени, Диаченко је контактирао надлежне власти, како би базе података биле уклоњене. Према подацима којима располажу истражитељи, база података је први пут изложена 4. децембра и није била затворена до 19. децембра. Доступно је било 267.140.436 приватхих података корисника који махом живе у САД, а Диаченко је рекао да изгледа као да су сви ови подаци тачни.
Експерти нису сигурни како су информације доспјеле у руке интернет лопова. Прва могућност јесте да су хакери украли информације са фејсбукове мреже прије него што је ова компанија прошле године онемогућила приступ бројевима телефона корисника. Диаченко напомиње да би Facebook-ов интерфејс могао да има рупу у сигурносном систему која би криминалцима омогућила приступ приватним информацијама корисникача и након што је приступ тим подацима онемогућен.
Други начин доласка до података могао би да буде илегални процес назван "стругање", који укључује ботове који "пречешљавају" и копирају информације.
"Овако велика база података могла би да буде коришћена као за слање њузлетера фирми или спам, нарочито путем СМС порука", каже Бишоф, те савjетује корисницима Facebook-а да обрате пажњу на сумњиве поруке. Чак и ако пошиљалац зна ваше име или неке основне информације о вама, будите скепични када су у питању било какве неочекиване поруке, саветује Бишоф.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
