Колико мобилни телефони »зраче« и како да се заштитимо? VIDEO

То је показало и истраживање у оквиру пројекта LEXBET, под покровитељством Европске уније, у ком је учествовао и Телеком Србија у сарадњи са Електротехничким факултетом Универзитета у Београду.

"Желели смо да разбијемо предрасуде, да разјаснимо шта колико зрачи и како неко може да смањи изложеност таквој врсти зрачења", објашњава Милица Поповић, инжењер телекомуникација и шеф Службе за планирање мреже Телекома Србија, која са својим колегама ради на кампањи "Бираш како комуницираш".

"Истраживања у више земаља, а и код нас, показала су да већина људи не зна много о томе колико моблини телефони зраче. Иако је реч о далеко нижим вредностима од границе дозвољених, важно је информисати људе о правилном коришћењу телефона, из простог разлога што се њима служе много интензивније и дуже у току дана него раније".

О каквом зрачењу је овде риеч и како функционише мобилна мрежа?

"Зрачење" телефона у горе поменутом смислу, односи се на електромагнетно зрачење. Мобилна телефонија коришћењем радио таласа преноси говор и податке, који се преко антена трансформишу у електромагнетни талас. Да бисмо могли да телефонирамо гдје год да се налазимо, неопходно је да таласе нашег телефона региструје нека базна станица и да телефон у сваком тренутку може да "ухвати" сигнал неке од њих.

Занимљива је чињеница да већина људи сматра да су изложени само зрачењу базне станице, а да телефони не зраче.

"Нова истраживања су показала да при средњем нивоу снаге сигнала базне станице – што ваш телефон очитава као две или три ‘цртице’ на индикатору сигнала - човек за три минута разговора телефоном прими просечно дозу зрачења која је приближно једнака оној коју од базне станице прими за три месеца и то 24 сата дневно. У условима лошег сигнала, (једна ‘цртица’ на телефону), човек за врло кратко време од свог телефона прими дозу зрачења, какву од базне станице не прими и за неколико година", објашњава Поповић.

Ипак, ниво зрачења базних станица је под строгом контролом државе, а тиме се у Србији бави Закон о заштити од нејонизујућих зрачења И Закон о заштити животне средине.. Тим законима прописане су граничне вредности, које су знатно мање од препоручених стандарда које поставља Међународна комисија за заштиту од нејонизујућег зрачења и које подржава Свјетска здравствена организација.

Ниво зрачења зависи од технологије бежичних мрежа (2G, 3G, 4F, Wi-Fi и друге), а у свијету се интензивно ради на његовом смањењу. Штавише, то је један од услова који захтјева Међународна комисија, прије него што отвори врата 5G технологији.

Строга правила о постављању базних станица примјењују се на све мобилне оператере у земљи, па је поступак прибављања дозволе врло сложен, а потребна мерења обављају независне лабораторије.

"Пре него што се постави базна станица, спроводи се поступак процене утицаја на животну средину. Оператер ангажује акредитовану лабораторију која врши мерења тренутног нивоа електормагнетног поља на месту где је планирана базна станица. Потом се обавља екстраполација - предвиђање о томе колики ће ниво зрачења износити када се базна станица буде поставила и при томе је важно истаћи да се узима тзв. "најгори случај", односно случај када би базна станица радила под максималним оптерећењем, што се у пракси готово никад не дешава." објашњава Зоран Карић, инжењер за припрему инвестиција бежичне приступне мреже Телекома Србија. "Стручна оцена оптерећења животне средине се потом прослеђује надлежном Секретаријату за заштиту животне средине, који обавештава јавност о захтеву за постављање базне станице и стручној оцени оптерећења животне средине, како би заинтересовани имали увид у резултате мерења. На основу резултата, законске регулативе и мишљења јавности надлежни секретаријати одлучују о томе да ли се базна станица може пустити у рад или не."

А телефони?

Произвођачи мобилних телефона су у обавези да у упутству за употребу уређаја наведу максималне вредности специфичне стопе апсорпције енергије електромагнетног зрачења (SAR) које потиче од телефона, а европска и домаћа регулатива прописује 2W/kg као граничну вриједност SAR-а локализованог на главу и труп.

Већина произвођача телефона омогућава вам да провјерите SAR за свој уређај и то на званичним сајтовима, у случају да сте изгубили своје упутство.

Иако можда дјелује да због обиља функција паметни телефони зраче више од "оних старих", то није случај, барем не када је ријеч о зрачењу током успостављања везе и трајања телефонског разговора. Наиме, савремене мрежне технологије, попут 3G и 4G заснивају се на далеко осјетљивијем систему комуникације између телефона и базне станице, у односу на технологију од које су зависили "стари" телефони.

Оно што свакако утиче на "озраченост" савременог човјека је чињеница да се паметни телефони користе много чешће и то не само за позиве и слање порука, него и за сурфовање интернетом и кориштење разних сервиса путем њихових апликација.

"Телефон и кад није активан, емитује одређено зрачење, јер повремено шаље слаб сигнал мрежи, на основу ког се утврђује локација корисника. То је неминовност, јер мрежа мора знати преко које најближе базне станице може да приступи кориснику, уколико га неко, рецимо, позива телефоном", објашњава Поповић.

"Међутим, многи сервиси на које су корисници паметних телефона претплаћени и чије су апликације преузели, комуницирају са својим серверима, па се сигнали одашиљају много чешће, него што је то био случај са старим телефонима. Свака размена сигнала се одражава и на трајање батерије, па ћете приметити да ће вам батерија много дуже трајати, уколико деактивирате одређене апликације или искључите опцију за размену података".

То није једини начин да смањите сопствену изложеност зрачењу мобилног телефона. У оквиру кампање "Бираш како комуницираш" направљена су и сликовита упутства за правилну употребу телефона. Ово су њихове препоруке:

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.