Колико гигабајта информација нас чини људима?
Ма колико различито изгледали и понашали се, људи дијеле око 99,9 процената генетског кода.
Како би израчунао колико података се налази у том коду – и у дијелу у ком смо слични и у оном у ком се разликујемо – физичар Дерек Мјулер примјенио је теорију информација на сложену природу ДНК.
Користећи бинарне принципе, Мјулер је сваком молекулу ДНК приписао два бита информације, конвертовао их у бајтове и открио да цијели наш генетски код има свега 1,5GB.
То значи да се цијели наш код може смјестити на стандардни ДВД што је еквивалент око 6.709 књига.
Према Мјулеру, најмања количина информације доступна је у одговорима "да" или "не", или "тачно" и "нетачно".
У бинарном коду, то се може поједноставити стављањем јединице за "тачно", а "нуле" за нетачно.
Амерички стандардни код за размјену информација је 1963. објавио да се са седам битова може представити цијели алфабет, укључујући и симболе.
Рачунари, којима је потребно много комбинација битова, почели су да користе осам битова као јединицу рачунања која се зове бајт.
Људски генетски код има низ од четири молекула представљена словима А, Т, Г и Ц.
Сваки може бити представљен са по два бита информације – 00, 10, 11, 01 – а када се то помножи са шест милијарди и затим подијели на осам битова по бајту, Мјулер је добио резултат да читав код има само 1,5 GB података.
Ширећи даље свој прорачун, он је навео да свака ћелија у људском тијелу садржи толико података, али да у организму постоји 40 билиона ћелија.
Добија се да у организму има 60 зетабајта информација.
Пошто људи деле 99,9 одсто генетског кода, мање од једног хиљадитог дијела је јединствено, што значи да се та количина података може смјестити на обичну стару дискету.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
