Кључ за енкрипцију у рукама корисника

Укључивши се путем видео-линка на скуп у „Тексасу", он је позвао технолошке лидере да направе једноставнији модел енкрипције који ће заштитити комуникације преко интернета од неовлашћеног надзора.

Компаније попут Googleа и Yahooа дуго нису биле вољне да примјене најбоље методе заштитног кодирања, јер онда не би могле да дођу до података о корисницима који чине суштину њихове пословне политике (на основу њих продају огласе). Међутим, сада попуштају како би повратиле углед, озбиљно пољуљан Сноуденовим открићима. Два ривала ујединила су се у намјери да заштите кориснике и најављују да од 2015. стотине милиона корисника њихове електронске поште могу да рачунају на безбједнију комуникацију, јер уводе PGP енкрипцију.

Нова алатка отежаће посао америчке обавјештајне службе NSA и других шпијунских агенција, јер да би читали мејлове сумњивих лица неће моћи да их хватају „у транзиту" као до сада, већ ће морати да хакују одређени компјутер.

NSA је, према Сноуденовим тврдњама, успјешно пробила енкрипцију већине заштићених података. Ипак, није „провалила" његовог email провајдера Лавабит. Када је FBI тражио од власника тајни кључ, овај је одбио и одлучио да затвори компанију.

Код PGP енкрипције нису компаније те које чувају корисничке лозинке, већ га сам корисник чува на рачунару или смартфону.

На овај начин тајност комуникације се чува и од провајдера, па ако суд затражи нечију преписку, овај ће моћи да каже да нема кључ.

Нову опцију ће сваки корисник моћи да изабере ако жели. То подразумијева да зна шта ради, да мора да чува кључеве на исправан начин и да зна да користи апликацију, каже Лука Герзић, стручњак за иформатичку безбедност.

– То су опипљиве ствари. Може лако да направи грешку, да пошаље кључ и слично. Google ће се трудити да све буде лако за коришћење, али корисници морају да знају шта раде. Основно је чување тих кључева.

Биће потребна нека врста едукације да би корисници могли да је примењују – објашњава Герзић.

Енкрипција ће бити компатибилна, што значи да ће преписка између корисника Yahoo и Gmail бити заштићена од шпијунирња, али и комуникација са другим провајдерима који имају сличне методе заштите. Мана је што ће бити заштићен само садржај писма, а не информација коме је послато и како је насловљено.

У међувремену, свако може нешто да предузме да боље заштити личне комуникације. Сноуденово откриће да САД у име националне безбједности масовно надзиру обичне грађане широм свијета промјенила је свијест грађана и трансформисала индустрију за енкрипцију.

Дојче Телеком од недавно продаје апликацију за смартфоне која енкриптује разговоре и пренос података, док Водафоне има апликацију „безбедни позив" која, како тврде, кориснику гарантује исту безбједност коју има њемачка влада.

У јулу се појавио „сигнал", прва бесплатна апликација за iPhoneе која чува поверљивост разговора између два iPhoneеа, а власницима Андроида већ неко вријеме су на располагању слични програми (Red Phone. Text Secure). Мана је што ове апликације могу да се користе само ако их имају оба учесника у разговору.

Компанија Silent Circle из које је недавно изашао Блацкпхоне, први телефон отпоран на прислушкивања, развила је читав пакет „антишпијунских" услуга. За мjесечну претплату од 13 до 40 долара нуди разговоре преко интернета попут Skyea, али за разлику од компромитованог Nocrosoftовог сервиса, који је наводно давао америчким службама неометен приступ разговорима, Silent Circle се рекламира као најбезбеднија могућа комуникација. У услугу су урачунати разговори са фиксним и мобилним телефонима у већини европских и сjеверноамеричких земаља, Русији и Кини.

Стручњаци кажу да ова технологија јесте добра, али да не нуди стопостотну заштиту.

„Наиван је дилер дроге или терориста који вjерује да ће му овај начин комуникације бити попутно тајан. Ништа није сасвим безбjедно", каже за Ројтерс Бен Вуд, виши аналитичар фирме CCS Insight.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.