Каква је дигитална судбина српског језика?
Уколико се на вријеме не прилагоди дигиталној будућности, српски језик би лако могао изумријету, закључак је данашњег скупа којим је у београдском хотелу Хајат обиљежен Међународни дан језичких технологија.
Најмање 21 европски језик у опасности је од дигиталног изумирања, а међу њима је и српски језик, показује истраживање међународне мреже Мета-нет.
"Ствар још није тако драматична, али треба дугорочно гледати на проблем. Ми имамо утисак да користимо наш језик, али оне велике примене као што је проналажење информација, аутоматско резимирање документације нису присутни", рекао је професор Математичког факултета Душко Витас.
Он додаје да опасност од изумирања језика постоји, али да још увијек није драматична и да се морају развијати информатички алати који помажу опстанку језика у новом добу.
Према његовим ријечима, постоји много области гдје је урађен завидан посао као што је, рецимо, препознавање говора гдје је значајан допринос дала група са Техничког факултета у Новом Саду.
"Када су у питању писани текстови група окупљена око Математичког и Филолошког факултета у Београду је развила разне алате, а то су електронски речник српског, паралелни тестови српског са другим језицима и разне апликације", истакао је професор Витас.
Математички факултет и Институт "Михајло Пупин" на скупу су представили пројекат "Цезар" чија је улога да се спријечи изумирање српског језика у дигиталном добу и побољша његову употребу.
Професор и ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић изјавио је да овај универзитет осим образовне улоге и научноистраживачког рада има улогу у очувању националног идентитета.
"Пред нама је велики изазов да се искористе све предности које савремене технологије пружају, али да се очува национални идентитет и да се мали језици не изгубе", закључио је Бумбаширевић.
Са скупа је поручено да осим малог броја језика као што су енглески, њемачки, шпански и француски већина других језика има проблем, а да је Србија у рангу са Бугарском, Словенијом и Грчком које су неприпремљене за дигиталну будућност.
Иначе, Мета-нет је мрежа коју чини 60 истраживачких центара из 34 земље и посвећена је изградњи технолошке основе за вишејезично европско информационо друштво.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
