Како заштитити паметни телефон?
Професионалним прислушкивачима је данас лако, јер имају широк спектар могућности да дођу до наших података: телефонски позиви, SMS и интернет само су наизглед заштићени.
Паметне телефоне прате озбиљни безбjедносни ризици. О томе се зна већ неко вријеме, али чини се да су људи озбиљно схватили тај проблем тек након скандала са шпијунирањем које је спроводила америчка тајна служба NSA и открића да је чак и телефон њемачке канцеларке био прислушкиван. Тек сада су људи почели да се питају колико су сигурни њихови лични подаци у паметним телефонима.
Јирген Шмит, главни и одговорни уредник њемачког интернет-портала „Heise Security", износи отрежњујући став: „Већ годинама је познато да је са безбjедносне тачке гледишта, цијела инфраструктура мобилних телефона потпуно бескорисна. Нико не пориче да ту чињеницу. То, између осталих, итекако искоришћавају и полиција и безбједносне агенције", каже Шмит за Дојче веле.
Ако неко одлучи да му је енкрипција илити закључавање података од великог значаја, та особа мора да апсолвира неколико логичких препреки у почетку. „Да бисте инсталирали енкрипцију, особа на другом крају комуникације мора да уради то исто. Није довољно да шифрирате само своје податке. На тај начин почињете да шаљете гомиле нежељених датотека у етар које нико не може да растумачи", објашњава Шмит.
Изгледа да су тек од овог шпијунског скандала људи постали спремнији да ураде нешто за безбједност својих података. Зато је тржиште безбједносних апликација за паметне телефоне доживјело је процват. Јирген Фрике, савјетник за информационе технологије и стручњак за комуникацију, савјиетује људе који се копрцају у лавини различитих алтернатива да обрате пажњу на одређене карактеристике програма.
Могу ли апликације да осигурају заштиту?
Фрике између осталог указује да апликације за паметне телефоне треба да буду направљене у складу са принципом отвореног извора. Другим ријечима, такозвани код извора мора да буде видљив свакоме ко хоће да га види. Најбољи начин за заштиту је откривање како се безбједност примјењује. „То за лаике може да звучи парадоксално, али то је управо оно што је потребно", објашњава Фрике.
Постоји мноштво бесплатних програма на интернету са отвореним извором (оpen source), који отежавају прислушкивање и праћење комуникације. Да бисте заштитили свој паметни телефон, Фрике препоручује програме као што је „Text Secure" за кодирање текстуалних и мултимедијалних порука, као и „Chat Secure" умjесто сервиса као што је „WhatsApp", код којег се одређени степен надзора узима здраво за готово.
Док су бесплатни програми за енкрипцију гласа у реалном времену технички још увијек незрели, Фрике препоручује програме К9 и APG као добар начин да се ваша електронска пошта заштити од непожељних очију.
Будите свjесни окружења
Уз те предлоге, важно је чувати телефон од вируса, исто као и обична рачунар. На питање шта је најбезбjедније од три различита канала комуникације – позив, SMS-порука или комуникација преко интернета, Фрике истиче посљедњи – наравно, када је закључан.
Треба такође бити свјестан безбједносних ризика у компјутерском окружењу. На примјер, када је у питању усклађивање календара на телефону. И ту је енкрипција од суштинске важности, а то обезбјеђује сервис електронске поште Постео.
Криминалци се захваљују службама
Ипак, не треба бринути само о свјетским обавјештајним службама. Криминалци су пријетња све вријеме, подсјећа Фрике: „У интернет-претраживачима, на примјер, постоје ситне пратеће компоненте надзора које, чудно, али истинито, постоје већ годинама, а да их нико не примјећује." Фрике вјерује да су те „рупе" оставили произвођачи у договору са обавјештајним службама. „Свјетски криминалци знају за то", каже он.
Ту теорију подржава и Шмит. По његовој оцијени, „та технологија је доступна и она ће омогућити унапређење на више безбједносне стандарде, али проблем је у томе што би полиција и обавјештајне службе изгубиле право да приступе подацима кад год хоће, а очигледно је да то нико не жели."
Стручњаци се слажу да је све ово, ако ништа друго, важно да се онима који прислушкују закомпликује живот. Криминалци би онда били потпуно искључени, а државне агенције би схватиле да их њихов рад кошта више него до сада.
Легално њушкање: анализирање података
На крају крајева, корисници би требало да се искрено запитају колико приватности су вољни да се одрекну. „Моја Gnail адреса је много више од обичне адресе за електронску пошту. У исто вријеме ја пристајем да моја пошта буде провјеравана у маркетиншке сврхе." Многи програми, као што су Gmail, WhatsApp или Facebook, захтијевају да пристанете да ваше поруке буду провјераване, у оквиру својих услова коришћења.
Код апликација за телефоне са опертивним системом Андроид, то се налази у форми упозорења прије него што инсталирате програм. Фрике наглашава да је „то тренутак када могу да станем и да се замислим – та апликација треба да ми шаље рецепте или да каже када је јаје кувано – зашто онда тражи приступ мом телефонском именику?"
Фрике сјаветује кориснике који су брину са своју приватност да не прескачу услове коришћења и да се окрену програмима са отвореним изворима, без шпијунских софтвера: на тај начин, најмање што може да се уради јесте да се не открије баш све пред провајдером.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
