Како се заштитити од cyber крађе?

Да, то је мислила и Ведрана (36), читатељка Јутарњег листа, која online shopping има у „малом прсту“. Али грешке се догађају и најбољима.

"Већ више од 15 година купујем преко интернета и знам за већину трикова и цаки. Откако сам обавила своју прву купњу (биле су то наушнице преко Ebaya), све остале су ишле све лакше и лакше. Од тада се нисам устручавала куповати ни од‌јећу, детаље за дом, козметику, санитарије па чак ни техничке производе попут монитора, слушалица, дијелова за рачунало, фотоапарате и слично. Прије неколико мјесеци дошла је још једна прилика за shopping и то новог лаптопа. Уљуљкала сам се у своју фотељу и кренула истраживати што се нуди. Пронашла сам савршен лаптоп по повољној цијени и ставила га у кошарицу. Но, нисам га хтјела одмах купити, надајући се да ће му још спустити цијену. Која грешка!

Кад сам га коначно одлучила купити, више га на том webshopu није било. Тражила сам га и тражила на другима, већ помало очајна, док ми није искочио оглас с точно тим лаптопом. „То је то, сад је прилика“, помислила сам и бацила се на куповину. Цијела web трговина изгледала ми је ок, нимало сумњива, осим што су рецензије других купаца биле чудно позитивне и све на исти калуп. Но, толико сам жељела лаптоп да сам то једноставно игнорирала. Кад је дошао ред на плаћање, уписала сам број картице и сигурности број, стиснула „купи“ и то је било то. На mail ми је дошла потврда о купњи, но чудно ми је било то што ме сигурносни сустав није тражио да трансакцију потврдим преко мобилног банкарства. Пар минута послије имала сам што вид‌јети – с рачуна ми је био скинут већи износ него што износи лаптоп. Ухватила ме паника па сам одмах назвала банку и блокирала картицу. Мој ме неопрез коштао пола плаће, а да лаптоп никада није дошао не морам ни спомињати!", открила је Ведрана.

С искуством ове читатељке могу се поистовјетити многи љубитељи online shoppinga. Према истраживању Еуростата, готово 70 одсто Европљана купује online, а у посљедњих неколико година 12 одсто њих је према подацима Статисте било жртва интернетске преваре једном или више пута. Наравно да се грешка свакоме може догодити, људи смо. Но, ипак живимо у свијету у којем су информације доступније него икада те их можемо искористити како бисмо се заштитили од већине превара на интернету и смањили могућност губитка новца. У наставку доносимо најчешће грешке које радимо док купујемо преко интернета или користимо банкарске услуге.

Прескачете рецензије

Осим што је Интернет shopping мека, такође је златни рудник различитих искустава. Наравно да је примамљиво одмах стиснути дугме ‘купи‘ за нешто што желите снагом хиљаду сунаца, но управо тако можете улудо потрошити новац. Наиме, најпаметнија ствар коју можете направити прије сваке куповине је прочитати рецензије купаца. Оне су једно од најјачих оружја у борби против насједања на превару. Ако су лоше, неодстојеће или написане на чудан, генерички начин с много правописних грешака, можете бити сигурни да нешто не штима с том online трговином.

Да бисте се додатно увјерили како купујете од поузданог трговца, обавезно провјерите постоје ли на службеној страници подаци о сједишту фирме, адреса, ОИБ, e-mail адреса и остале информације које би требале бити тамо. Ако је ријеч само о особи која продаје производе преко Facebook и иних профила, помно проучите искуства других купаца.

Отварате непровјерене линкове

Сигурно сте барем једном у животу на mail добили барем неколико понуда за куповину од разних web shopova. Иако данашњи систем заштите у електронским претинцима одмах препознаје спам поруке, некада оне заврше у главном претинцу. Обично је ријеч о такозваним пхисхинг порукама којима cyber криминалци желе доћи до повјерљивих података, бројева картица и слично због крађе идентитета или новца. У оваквим порукама обично вас наговарају да кликнете на линк с „фантастичном понудом“ или вас обавјештавају да сте освојили „милион евра те да до њих можете доћи само ако у одређен образац упишете своје податке“. Нипошто не кликајте на било какве сумњиве линкове добијене од непровјерених људи, трговаца или брендова. Ради ли се о поузданој адреси можете врло лако провјерити ако је упишете у претрагу.

Спајате се на несигурну мрежу

Осим што морате пазити на вјеродостојност трговаца, важно је и како купујете online. Ово се посебно односи на мрежу коју користите. Најсигурнија опција је обављање shoppinga или банковних трансакција код куће на мрежи за коју знате да је заштићена те да хакери не могу пресрести ваше податке. А најгора опција је куповање online док сте спојени на бесплатну градску мрежу или на ону у неком кафићу или ресторану. Информације послане путем несигурних или јавних веза могу се лако хаковати па је с било којом врстом online куповине нужно причекати док дођете кући и док сте на сигурној мрежи.

Дијелите картичне податке

Развитком технологије процвјетао је и online shopping. Купити нешто што желимо у само неколико корака, без одласка у физичку трговину, некада смо само могли сањати, а данас живимо.

Иако је плаћање картицама брзо и лако, може бити и врло опасно ако не пазите гд‌је њима купујете. Умјесто плаћања дебитном картицом која је везана уз ваш текући рачун, пуно боља опција је плаћање кредитном картицом уз одгоду, посебним online „walletima“ или једнократном виртуалном картицом чији подаци „нестају“ чим је производ или услуга плаћена. Тиме се осигуравате да ако и будете мета хакера, не могу направити ништа јер картица заправо више не одстоји.

Надаље, картичне податке уносите само на сигурним страницама, чије адресе почињу с ‘https‘. „С“ у HTTPS је ознака за посебну заштиту информација које долазе са и с тих страница. Адресе свих вјеродостојних online shopova обично почињу с „https“ те поред траке за адресу имају иконицу неоткључаног локота.

Игноришете трошкове доставе

Стављате производе у виртуалну кошарицу, спремни сте завршити купњу, али видите да вам недостаје одређени износ до бесплатне поштарине. Сигурно сте барем једном свједочили оваквој ситуацији те знате колико је лако пасти у замку бесплатне доставе. Прво што морате направити јест израчунати је ли количина која вам недостаје у кошарици једнака и мања од трошкова доставе. Ако је већа, не исплати се стварати залихе само да бисте дошли до бесплатне поштарине. Велика је вјероватноћа да вам ти додатни производи заправо не требају.

Осим тога, препоручљиво је да код сваке куповине прочитате правила о повратку робе, ко је извршава те обрачунава ли се накнада за ову услугу.

Не пратите трансакције

Лежерним и немарним приступањем online банкарству такође сте изложенији преварама и крађи новца. Свако ко редовно купује online те користи мобилно банкарство требао би свакодневно пратити све трошкове и трансакције по картицама и рачунима. Сваки дан одвојите неколико минута за праћење активности на својим текућим и штедним рачунима. На тај ћете начин брже уочити лажне трансакције и зауставити кибернетичке криминалце прије него што успију још више оштетити ваш новчаник. Ако примијетите куповину коју нисте извршили, одмах се обратите својој банци.

Дате се ‘упецати‘

Током распродаја или периода повољног shoppinga као што је Black Friday, врло је лако насјести на превару. Јест да се тада могу пронаћи одличне погодности и феноменални попусти, али чак и тада треба бити опрезан. Прије него потрошите пола плате на производ који мјеркате мјесецима, провјерите да негд‌је другд‌је није још повољнији. Да не бисте непотребно платили више, провјерите цијене жељених производа неколико седмица прије распродаје. Неријетко се догађа да трговци на дан попуста лажирају високу цијену производа (и драматично је прекриже) како бисте добили утисак да сте га купили повољније, а заправо је његова првотна цијена била још мања од нове, „снижене“.

Како не бисте постали дио црне статистике континуирано се едукујте, савјетује Јутарњи.хр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.