Како је изгледала рачунарска револуција made in YU
Прије тачно три деценије на једном столу у тадашњој СФР Југославији рођен је легендарни рачунар из кућне радиности "Галаксија", а са њом и права рачунарска револуција на овим просторима. Један од најутицајнијих европских сајтова о видео играма Еурогамер.нет доноси причу о тим данима.
"У Југославији рачунари су осамдесетих били редак луксуз. ZX Spectrum или Commodore 64 су коштали као цијела мјесечна плата и то само ако успијете да заобиђете строге увозне законе. Међутим, онда је 1983. године, током одмора у Рисну, Воја Антонић досањао пројекат за нови рачунар, народску машину која је могла да буде израђена у сваком дому за дјелић цијене увозних компјутера. Рођена је Галаксија, а са њом и компјутерска револуција", наводи Еurogamer.
Антонић за познати портал каже да је тада ријетко ко знао како изгледа рачунар и да је најближи додир са рачунарима већег дијела југословенске популације био дигитрон.
Међутим, тада су ствари почеле да се мијењају, а сам Антонић је имао већ вишегодишње искуство у раду са микропроцесорима.
"Волео сам да се играм са Z80, углавном за контролере и анимацију. Међутим, компјутери су били прескупи за мене, па сам морао да правим своје. Један од њих је био тако једноставан и лак за израду, да сам помислио да би и други такође желели да могу да га направе", каже Антонић.
Када се вратио са љетовања у Црној Гори, већ је имао шеме за нову машину. Срце рачунара је био јефтини и доступни Zilog Z80 микропроцесор, који је такође покретао легендарни Sincalirov ZX Spectrum.
Рачунар је највише личио на ZX81, "са бољом тастатуром и пријатнијим оперативним системом", додаје Антонић.
Остатак "Галаксије" је био прилично базичан, 32х16 текстуални мод и груба 64х48 коцкаста графика, уз аритметичке рутине дијелом оригинално писане, а дијелом "скинуте" са TSR Level 1 Basica.
Све то је касније дограђивано и упркос лимитима основни циљ постигнут - био је то јефтин рачунар, лако доступан и многим Југословенима први рачунар, наводи "Eurogamer".
Концепт је направљен, а слиједећи корак била је дистрибуција. То се десило преко специјалног издања часописа "Галаксија" - "Рачунари у вашој кући".
Још једно лице са прапочетака онога што се сада зове "ИТ сцена", Дејан Ристановић каже да би било нескромно рећи да је тај магазин покренуо револуцију, али и да се "поклопило и време и околности да ствари крену у добром смеру".
Послије много посла и вишемјесечног рада "Рачунари" су стигли на киоске, а иако су Ристановић, Антонић и уредник Јова Регасек очекивали да "продају 50 или 100 примерака", десило се нешто потпуно другачије - стигло је 8.000 писама поносних власника "Галаксије".
Број је доштампаван два пута, укупно у више десетина хиљада примерака, а остало је историја.
Људи су правили "Галаксије" широм Југославије, неки су их остављали огољене, неки су правили јединствене кутије, а затим је изведен још један велики експеримент у коме је "саучесник" био чувени радијски водитељ Зоран Модли.
Програми за "Галаксију" су као и за већину рачунара из тог доба били снимани на аудиокасетама, уз препознатљиви звук "шкрипања". Тако је Модли у својој емисији Вентилатор 202 на Радио Београду осим музике у етар емитовао и то "шкрипање".
Људи су спремно чекали да притисну REC и сниме програме, а Модли каже да се намучио да објасни људима са радија да "шкрипање" није никаква грешка, већ ствар за понос - револуција на радију.
"Галаксија" је наставила свој пут, стигла до бројних образовних установа и домова, а данас је дио вредних колекција, као и дио поставке у Музеју науке и технологије у Београду - очигледно и предмет интересовања за нове генерације медија, као што је Eurogamer..
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
