Историја команде CTRL + ALT + DELETE
У прољеће 1981. године Дејвид Бредли је био дио одабраног тима који је радио у необиљеженој згради у Бока Ратону. Његов задатак био је да помогне IBM-у да направи нови персонални компјутер.
С обзиром на чињеницу да су Apple и RadioShach већ продавали мале компјутере, пројекат Acron морао је да буде завршен у изузетно кратком року умjесто у стандардном временском периоду од 3 до 5 година.
Једна од омиљених зачкољица програмера била је чињеница да када би компјутер наишао на проблем са кодирањем, они су морали да ручно рестартују цио систем. Поновно паљење машине аутоматски је започињало серију тестова меморије, што је одузимало драгоцено вријеме.
„Било је дана када смо сваких пет минута морали да рестартујемо систем док смо трагали за проблемима”, изјавио је Бредли.
Ови заморни тестови излуђивали су програмере.
Због тога је Бредли створио пречицу на тастатури која би покренула рестартовање система без меморијских тестова. Међутим, он никада није ни помислио да ће га то просто рјешење претворити у програмерског хероја нити да ће ова команда постати интегрални дио корисничког искуства.
Бредли се придружио IBM-у као програмер 1975. године а у септембру 1980. године постао је један од 12 програмера који су радили на пројекту Acron.
Бредли је радио на свему, а пет мјесеци након почетка програма створио је ctrl+alt+del. Тај задатак био је само још једна од многих ствари које је требало прецртати са листе обавеза.
“То је трајало 5 минута а онда сам се пребацио на наредну од 100 ствари које је требало завршити”, изјавио је.
Бредли је намjерно изабрао ове дугмиће због њихове позиције на тастатури пошто су умањивали шансу да неко сасвим случајно притисне сва три тастера.
Никада није намjеравао да ова пречица постане доступна купцима. Она је била намjењена њему и осталим програмерима који су очајнички гледали да уштеде сваку секунду.
У самом почетку свега шачица корисника била је свjесна ове пречице. Тек раних 90-их година прошлог вијека, када се појавио Microsoftов Windows, ова команда почела је да добија на популарности.
Како су персонални рачунари почели да “блокирају” уз чувени “плави екран смрти”, корисници су почели да да дијеле ову команду међу собом у знак солидарности.
Бредлијева команда врло брзо је постала изузетно важна многима.
Приликом обиљежавања двије деценије IBM-овог персоналног компјутера бредли је изјавио: “Морам да подјелим заслуге, истина је да сам ја смислио пречицу, али ју је Бил Гејтс учинио славном”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
