Има ли живота без паметних телефона?
Млади све више комуницирају путем тзв. паметних телефона. Ко још жели да пропусти нешто важно или бар на тренутак буде одсјечен од остатка свијета?
Линија подземне жљезнице у једном великом њемачком граду, 8.30 ујутро. Многи млади путници дјелују одсутно и чини се да уопште не примјећују своју околину. Благо погнутих глава, безизражајних лица и очију прикованих за своје паметне телефоне. Тек понеки пар очију не гледа у екран, пише Дојче веле.
За многе младе људе, њихов смартфон је постао толико важан, да једноставно не могу да замисле свој живот без тог минијатурног рачунара. Захваљујући бројним функцијама, често га описују као „швајцарски џепни ножић међу мобилним телефонима". С временом је постао саставни дио свакодневице младих. То се односи и на студенте Јудит (18) и Карла (20) из Бона. На питање чега би се у животу најтеже одрекли, обоје спонтано одговарају – свог паметног телефона.
Важнији од алкохола и секса
Институт за истраживање јавног мњења Форса, у марту 2012. Спровео је истраживање међу младима између 14 и 19 о томе како и колико користе мобилне телефоне. Резултат јасно говори да четири од пет младих признаје да би се радије одрекли алкохола него мобилног телефона. Осим тога, двије трећине испитаника изјавило је да би се лакше снашло без телевизије него без мобилног. Још веће изненађење изазвао је слиједећи резултат: 60 одсто испитаника признало је да је мобилни телефон за њих важнији од секса.
Зашто баш одвајање од смартфона младима пада толико тешко пада? Ханс-Бернд Брозијус, професор комуникологије са Универзитета у Минхену, разлог проналази у великој мобилности младих. „Одрасли имају радно мјесто на којем сједећи проведу осам сати дневно, и радну собу код куће. Дакле, углавном су физички везани за одређени радни сто". С тих мјеста, по правилу могу да приступе интернету и да користе онлајн-услуге. Младима је међутим неопходно да све то могу „у ходу".
Телефонирање и SMS-ови? Само успутне радње
Млади у узрасту између 18 и 25 година користе паметни телефон у просјеку три и по сата дневно. То је резултат истраживања које је за часопис „Фокус" у септембру 2013. направила агенција „Мајндшер маркетинг". Али притом више од једног сата дневно отпада на чет-апликације за, као што је WhatsApp. На другом мjесту, са 44 минута дневно, налазе се друштвене мреже, попут Facebook. Класичне функције мобилног телефона, дакле телефонирање и писање SMS-порука, имају сада сасвим споредну улогу: на њих одлази у просjеку само 13 минута дневно. „Млади користе много више функција паметних телефона од одраслих", каже професор Брозијус. „А са сваком новом функцијом, он постаје све мање замjенљив".
Шта кад нема сигнала?
Да ли је такав тренд опасан? Америчка психотерапеуткиња Лиза Мерло забринуто примjећује да су неки корисници паметних телефона често толико усредсређени на свој уређај, да готово и не доживљавају своју непосредну околину. Уз растући број функција долази и „опасност од претеране фиксације", каже Лиза Мерло у једном свом чланку. Страх од непокривености сигналом, страх од празне батерије или пак страх од заборављања мобилног телефона добио је чак и име – „номофобија", а долази од израза „no mobile phone ihobia".
Према једном британском истраживању, готово двије трећине тамошњег становништва пати од номофобије. И студент права из Бона, Филип (22) страховао је да би могао нешто пропустити док није онлајн. Управо због чет-апликација попут WhatsAppa, тешко би се одрекао свог паметног телефона.
Ипак, комуниколог Брозијус сматра да је некакав културни песимизам због растуће употребе паметних телефона, непримjерен. Према његовим ријечима, одраслима су својствени и други облици комуницирања, док су млади одрасли уз комуникацију преко паметних телефона и зато за њега тренд све веће употребе тих уређаја сасвим нормалан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
