Гугл ствара највећу дигиталну библиотеку
Федерални апелациони суд у Њујорку вјероватно ће се изјаснити позитивно у вези са идејом Гугла о стварању највеће дигиталне библиотеке на свијету - ако је судити по оном што се могло чути на рочишту по жалби те компаније у њеном спору са Ауторским удруженјем САД, пренијеле су агенције.
Трочлано судско вијеће разматра Гуглову жалбу на прошлогодишњу судску одлуку по којој се тужба, које је Удружење поднијело у име појединачних аутора због дигитализације њихових књига, сматра тужбом читаве бранше.
На најновијем рочишту у осмогодишњем судском спору, двојица од тројице судија су се одмакла од разматрања уско постављеног правног питања, усредсредивши се на вриједност читавог Гугловог подухвата, и о њему су изнијели врло позитивно мишљење.
Резултати Гугловог програма дигитализације већ су видљиви у форми 20 милиона књига које се могу наћи на Интернету или у цјелости или у одломцима - у зависности од тога како су ауторска права регулисана и каква ограничења постављају издавачи.
Судија Пјер Ливал је рекао на рочишту да дигитална библиотека представља “огромну предност” за “можда многе” ауторе који би жељели да Гугл, творац највећег веб претраживача на свијету, нуди одломке из њихових књига потенцијалним купцима.
Судија Барингтон Паркер указао је на “енормну друштвену корист” која би могла проистећи из тога да неко из своје куће дође до књиге коју жели умјесто да иде на пут до неке удаљене библиотеке.
Ливал је омаловажио тврдњу адвоката Удружења да би потенцијални купци након читања довољно одломака из књиге могли да одлуче да је - не купе.
- И рецимо да потрошите неких 780 сати радећи то, уштедећете четири долара - рекао је Левал, додавши да је скептичан у погледу могућности да милиони Американаца употријебе исти метод само да би “сачували 13 долара колико би платили за цијелу књигу”.
Ливал је указао и на “логику ствари”, по којој би аутори истраживачких радова, жељни да ти радови допру до других истраживача, били срећнији да Гугл дигитализује оно што су написали него да добију од те компаније “неколико долара одштете, због стављања свог дијела у Гуглову базу података”.
Ауторско удружење тражи по 750 долара одштете за сваку књигу коју је Гугл до сада дигитализовао, што би ову фирму могло да кошта више од три милијарде долара, рекао је Гуглов адвокат.
Судије су рекле да можда неће донијети одлуку о статусу тужбе у име цијеле бранше све док се не оцијени да ли Гугл користи књиге на “фер начин” тиме што на Интернету нуди одломке и упућује потенцијалне купце да купе књигу на другом мјесту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
