Facebook данас слави десети рођендан
Друштвена мрежа Facebook основана је прије десет година, 4. фебруара 2004. године, а за то вријеме је прикупила фасцинантан број од 1,23 милијарде корисника, што је једнако броју становника друге најнасељеније земље свијета - Индије.
Facebook је, поред интернета, Wikipedie и Skypea, један од најбољих примjера за то како интернет омогућава "дисруптивне иновације", односно оне иновације које уводе значајне промjене у систему, пише британски лист "Гардијан".
Попут интернета, Facebook је креација једног јединог даровитог визионара, Марка Закерберга. Међутим, то није била прва друштвена мрежа, па је зато занимљиво да се истражи зашто је баш Facebook испливао као доминантан играч на том тржишту.
Кад се прijе десет година Facebook тек појавио, многи су га поредили првенствено са сајтом MySpace, али оно што га је издвајало међу другим сличним сајтовима био је, осим техничке виртуозности његовог оснивача, и његов почетни ексклузивитет.
Наиме, да бисте постали његов члан, морали сте да будете студент једног од најелитних америчких универзитета - Харварда. Нешто касније се то проширило на друге универзитете у Америци, а на крају и на читав свијет, али та почетна ексклузивност је много допринијела привлачности сајта у очима нових корисника, који су жељели да се придруже том "ексклузивном клубу".
Након што се отворио према корисницима из читавог свијета, за Facebook је почео да важи Меткалфов закон, према којем ће друштвена мрежа, што има више корисника, постати привлачнија за људе који размишљају о томе да јој се придруже.
Откад је почео незаустављиво да расте, Facebook је постао објекат грозничавих спекулација у финансијском и медијском смислу. Прије него што је компанија изашла на берзу, спекулисало се углавном о вриједности њених акција, а послије тога се спекулације врте око тога да ли ће компанија наставити да расте.
Медијске спекулације су читаво то вријеме биле првенствено фокусиране на мистериозна бића позната као "тинејџери". Од када је усвојена теза да на раст Facebookа највише утичу млади људи, за које је познато да су хировити и често мијењају интересе, вриједност акција Facebookа расте или пада у зависности од тога да ли тинејжери показују да им је он више или мање досадио.
Најновија теза говори о томе да тинејџере одбија чињеница да њихови родитељи, па чак и бабе и деде, све чешће отварају налоге на Facebookу.
Најважније питање, међутим, није да ли ће тинејжери окренути леђа овој друштвеној, него да ли ће то што све више одраслих постају његови корисници резултовати остварењем Закербергове визије посједовања "социјалног графикона свијета", односно мреже онлајн друштвених конекција човјечанства. Уколико се то оствари, наше друштво ће се наћи на потпуно непознатој територији, упозорава "Гардијан".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
