Двије деценије од смрти Тихомира Алексића, творца првог домаћег рачунара
Тихомир Алексић, доајен рачунарства у Србији и бившој Југославији, пројектант првог домаћег рачунара ЦЕР 10, универзитетски професор, преминуо је прије двије деценије, 6. јануара 2004.
Алексић је био редовни професор Електротехничког факултета у Београду. Предавао је такође у Нишу, Скопљу, Сарајеву, Новом Саду.
Предавао је, односно држао катедре за Архитектуру и организацију рачунара, Основе рачунарске технике, Логичко пројектовање дигиталних система, као и Програмирање дигиталних рачунара.
Рођен је фебруара 1922, у селу Равнаја, недалеко од Крупња, данас Мачвански округ. Дипломирао је 1952. на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Године 1958. докторирао је на истом факултету.
У прво вријеме радио је у Институту за нуклеарне науке Винча, до 1961, да би потом прешао у Институт Михајло Пупин.
Руководио је Катедром за рачунарску технику и информатику Електротехничког факултета Универзитета у Београду почев од 1971. године, до пензионисања 1987.
Оснивач је Електронског факултета у Нишу, гдје је био и декан од 1968. до 1973. Био је и проректор Универзитета у Нишу.
Творац је првог дигиталног рачунара код нас ЦЕР 10, у Винчи, као и рачунара за потребе војске ЦЕР 11. Исто тако, књиговодственог рачунара ЦЕР 20.
Рачунар ЦЕР, што је навођено као скраћеница од Цифарски електронски рачунар, а заправо је назван по планини Цер, гдје је рођен Тихомир Алексић, био је први наш, оригинални, дигитални рачунар.
Вјерује се заправо да је био први на ширем европском простору. У то вријеме, дакле до 1960, рачунаре сопствене израде имале су Британије, Француска, Њемачка и Совјетски Савез, што се Европе тиче.
Идејни творац био је Тихомир Алексић. Поред њега, на пројекту, изради и конацном обликовању, радила је велика екипа с бројним техничарима и другим особљем.
Саставни дио тима били су и др Милојко Марић, др Вукашин Масникоса, др Ахмед Манџић, инж Душан Христовић, инж Петар Врбавац, др Рајко Томовић.
Произведен је сарадњом Института Винча и Пупин, од 1956. до 1960. када је пуштен у рад, у Винчи. Доцније је прошириван, односно редизајниран.
Добра илустрација прилика у којима је настајао ЦЕР 10 (састојао се иначе од шест великих ормана) јесте чињеница да је, упркос првобитној намјери да иницијално буду направљена два примјерка, услијед финансијских недаћа израђен само један.
Намјеравано је да први користи Савезна влада, а други Савезна комисија за нуклеарну енергију.
Војни ЦЕР 11, мобилни рачунар, у Југословенској народној армији (ЈНА) коришћен је све до 1988.
Алексић је такође аутор више изума, патената, као Телеметријског система Атлас АТ 32.
Написао је више стручних монографија "Основи пројектовања дигиталних система", "Логичка синтеза дигиталних система", "Рачунари, организација и архитектура", "Системи за обраду података".
Године 1973. основао је Друштво за информатику Србије, чији је био предсједник.
Професор Тихомир Алексић добитник је низа признања, поред другог и награде града Београда (Октобарске).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
