Дрон тежак само 56 грама добио АИ вид
Истраживачи су развили аутономни навигациони систем за мале, лагане дронове, а инспирисани су инсектима.
Тим ТУ Делфт је био мотивисан биолошким открићима о томе како мрави користе своју способност да виде своју околину и искалкулишу своје кораке како би се безбједно вратили кући.
Према ријечима инжењера, роботи могу да пређу велике удаљености користећи овај метод и да се врате кући са минималним прорачуном и меморијом (0,65 килобајта на 100 м).
“У будућности, сићушни аутономни роботи могли би да нађу широк спектар употреба, од праћења залиха у складиштима до проналажења цурења гаса у индустријским локацијама”, наводе истраживачи у саопштењу.
Сићушни роботи, тежине од десет до неколико стотина грама, имају значајан потенцијал за примјену у стварном свијету. Њихов лагани дизајн осигурава безбједност, чак и ако дође до случајних судара, а мала величина им омогућава да се крећу у уским подручјима. Ако се производе по приступачној цијени, могу се примјенити масовно, ефикасно покривајући огромна подручја попут стакленика, преноси Б92.
Међутим, аутономни рад је изазован због ограничених ресурса у поређењу са већим дроновима. Навигација је посебно проблематична. Док ГПС може да помогне у навигацији на отвореном, он је неефикасан у затвореном простору и нетачан у претрпаном окружењу.
Истраживачи су се окренули природи и добили инспирацију од инсеката за навигацију малих робота, користећи минималне ресурсе. Инсекти комбинују одометрију (праћење кретања) са визуелно вођеним понашањем (памћење погледа). У “снепшот” моделу, инсекти попут мрава повремено креирају снимке свог окружења.
Истраживачи су тестирали овај метод у неколико услова користећи CrazyFlie Brushless дрон од 56 грама, са панорамском камером, микроконтролером и 192 кБ меморије.
У почетку је робот полетео и летио је ка својој мети, повремено се заустављајући да би сликао околину. Дрон је користио визуелно навођење да би се вратио истом путањом, редовно правећи корекције курса, упоређујући своју тренутну локацију са фотографијама навођења.
Приступ је био невјероватно ефикасан када је у питању меморија, због велике компресије слика и прецизног размака. Сва визуелна обрада одвијала се на малом рачунару односно микроконтролеру, који се може да се нађе у многим јефтиним електронским уређајима.
Према истраживачком тиму, предложена стратегија је мање прилагодљива од најсавременијих метода, недостаје јој способност мапирања, али омогућава повратак на почетну тачку, што је адекватно за многе апликације.
Дронови могу да лете, прикупљају податке, а затим се враћају у базну станицу за примјену акција као што су праћење усјева у пластеницима или праћење залиха у складишту. Слике које се односе на циљ могу се сачувати на малој СД картици и касније обрадити на серверу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
