Београд има најјачи рачунар у југоисточној Европи

 "Постројење ХП Парадокс IV инсталирано је у Институту за физику, коштало је око милион долара и центар је мреже суперрацунара читавог региона, који је преко нас умрежен са целим светом", рекао је Танјугу директор Института др Александар Богојевић.

 Суперрачунар је направљен у САД али по дизајну наших научника, рекао је Богојевић указавши да "моћне машине попут ове формуле 1, не вреде ако немамо возаче формуле, а то су наши научници".

Постројење је доказ да наша земља у свијету може да буде препознатљива по развоју суперачунарства, а Богојевић истиче да Србија тренутно трага за оним шта може да ради боље од свих других.

"Хоћемо у нечему да будемо најбољи и ово је наш пут ка томе. Не кажем да ћемо само због суперрачунара да будемо богати али треба да нађемо пет, шест ствари које нас дефинису ознаком 'маде ин Сербиа' али не јефтино , неквалитетно, већ да будемо најбољи у томе што направимо", рекао је Богојевић.

Парадокс служи високој технологији и на њему у сваком тренутку ради неколико хиљада различитих група истраживача са свих континената. Никада се не гаси и тренутно је најефикаснија машина у свијету, односно 97 процената времена посвећује рјешавању проблема које му је неко задао. Просјек за Европу је око 65 одсто.

Директор Института навео је да је суперрачунар, купљен у оквиру набавке капиталне опреме за потребе нучне заједнице у Србији, до сада зарадио шест пута више новца него што је коштао.

Како је објаснио, зове се Парадокс зато што је у Србији прије десет година, када је у Институту основана група која се бави супер брзим рачунарима, било парадоксално питање да ли у овој земљи може да постоји нешто што је у нечему најбоље у свијету.

 "Може, није лако али може", рекао је он и објаснио да се зове Парадокс и зато што је у питању такозвана паралелна машина.

"Не можете више направити појединачну машину која је милионе пута бржа од неке друге већ морате да ставите пуно, пуно машина заједно да мисле као колекитвни мозак", објаснио је он карактеристике Парадокса, чија инсталација омогућава вишеструко повећање ресурса и рачунарске снаге расположиве истраживачима.

Богојевић подсјећа да у сваком већем граду постоје институције које користе ресурсе Парадокса. Тако у Крагујевцу утичу да доктори у Хјустону што боље уграде стент у зависности од облика крвног суда, а из Новог Сада шаљу податке како да јавно осветљење у Лас Вегасу буде најекономичније.

"Има места за наше људе, научнике, ако смо спремни да се ухватимо у коштац са великом конкуренцијом", рекао је Богојевић и навео да уз помоћ ове машине може да се на вријеме зна да ли ће на примјер неко мјесто бити поплављено, и у складу са тим да се реагује правовремено.

Сматрајући да се у Србији полако мења менталитет, Богојевић указује на важност промјена у начину размишљања код сваког човјека, зарад општег бољитка.

 Овај суперрачунар је интегрисано, водом хлађено постројење са 2.500 процесора најновије генерације организованих у 220 нодова различите намјене и више од четири терабајта РАМ-а, 106 Тесла графичких картица и укупном процесорском снагом од преко 110 терафлопса.

Парадокс је постројење за масивно складиштење дигиталних података капацитета од 200 терабајта.

Корисници из академске заједнице Србије могу приступити Парадоксу кроз Националну Грид инфраструктуру Аегис, а коришћењем суперрачунарске мреже приступ имају и истраживачи широм Европе.

Једног од домаћих научника кога је екипа Тањуга затекла док ради на овом рачунару је Душан Вудраговић из Лабораторије за примјену рачунара у науци при Институту за физику.

Вударговић ради паралелено и на одржавању ове машине а бави се и науком као студент докторских студија.

Одржавање Парадокса је, према његовим ријечима, комплексно јер се у земљи не могу положити ни курсеви за његов несметан рад. Он је, међутим, имао срећу да борави у CERN-у двије године гдје је радио на кластеру па му је након тог искуства било релативно једноставно да инсталира Парадокс.

Што се тиче науке, постојење користи за рад на симулацији Бозе-Ајнштајнових кондензата. Симулатори, кодови, су настали у лабораторији Института и сада су паралелизовани и програмирани тако да на најбољи начин искористе ресурс тог моћног рачунара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.