Жохари научили разлику између мамца и хране
Деценијама су се људи рјешавали жохара постављајући им мамце са отровом. Међутим, крајем '80-их година прошлог вијека, у тестирањима је примијећено да нешто није уреду.
Средства за убијање жохара престала су дјеловати, а њихова популација је наставила расти. Научници су убрзо схватили да су жохари еволуирали и почели избјегавати кукурузни сируп који их је требао привлачити. За пет година ова појава је постала толико распрострањена да је мамац постао потпуно бескористан.
"Жохари су прилично прилагодљиви и добро им иде борба против нас", изјавио је ентомолог Жил Силверман са Универзитета у Сјеверној Каролини, који је и открио аверзију жохара према глукози.
Ова открића илустрирају еволуцијску издржљивост жохара и немогућност њиховог истребљења. У студији објављеној у Journal of Science, Силверман и други истраживачи објаснили су свој рад на генетским мутацијама које омогућавају жохарима да преживе и размножавају се.
Кључ се налази у неуронима који обавјештавају мозак о присуству хране. Код мутираних жохара, при појави глукозе почео се јављати и сигнал који их одбија од хране. Ову необичну нервну активност донијели су жохари из Пoрто Рика и раширили је на Флориди.
"Испитивања су показала да ће жохари појести све типове данашњих мамаца, уколико у њима нема глукозе. Све док не развију способност да препознају и друге састојке", рекао је Коби Шал, један од аутора студије.
Проучавањем еволуције жохара и њиховог избјегавања отрова, научници могу пронаћи кључ за развијање мамаца којима ови напасници не могу одољети.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
