Злато под ногама мамута
Пожаревац - Мистеријама у Виминацијуму нема краја - археолози су у четвртак на мјесту гдје то нико није очекивао, у подножју бријега Носак гдје су пронашли фосиле мамута, открили римске гробнице из другог и трећег вијека наше ере. У њима су пронађени изузетно вриједни комади финог накита, уљане лампе које су покојницима освјетљавале пут на други свијет и други антички предмети, наводе београдски медији.
Открићима ту није био крај, јер је недалеко од некрополе, у падини лијесног брда с гробљем мамута, откривен и мистериозни ''индустријски комплекс" с остацима огромних пећи за које се тек утврђује чему су служиле, пишу ''Новости''.
- Све до сада веровало се да је овде била мочвара ван града Виминацијума, а сада се све окренуло наглавачке и очекујемо откривање велике некрополе - каже археолог мр Илија Данковић.
- Пошто су се Римљани сахрањивали дуж путева, највероватније се овде негде налази и пут ка истакнутом логору-караули ледерати, данашњем Раму, кога већ дуго тражимо.
Археологе изненађује што се некропола налази на мјесту с кога је рударски багер очистио подножје лијесног брда, у коме се око 100 метара даље налазе фосили мамута. И на засјеченој косини брда појавили су се римски гробови, али и загонетни комплекс кружних пећи крај којих се подижу зарушене конструкције од масивног тесаног камена.
- Ова открића показују да смо се преварили кад смо рекли да је Виминацијум
био велики град који се простирао на око 400 хектара - каже проф др Миомир Кораћ, директор Археолошког пројекта Виминацијум.
- Виминацијум је био метропола која се простирала на више од 450 хектара! Гробље је права мистерија јер су покојници изузетно близу један до другог, неки од њих су кремирани, а други сахрањени, што није уобичајено да се ради на истом простору. Прве пронађене гробнице биле су опљачкане још у античком периоду, а онда смо наишли на недирнут дјечији гроб у коме је био изузетно фини златни накит - прстен и наушнице украшени зеленим драгим камењем, па очекујемо да ће бити још таквих нетакнутих гробова - додао је он.
У потрази за новим открићима стручњаци Археолошког института САНУ неуморно раде у жутој равници налик на површину Мјесеца коју су направили огромни рударски багери. Они се боре с врућином од четрдестак степени у површинском копу угља Дрмно и облацима ситне лијесне прашине коју вјетар поново диже у ваздух послије неколико стотина хиљада година, кад су је до овдје први пут донијели оркани с европских ледника.
Лијес се увлачи у најситније поре и пече грло, али археолози не одустају и све дубље се укопавају у лијесни бријег у потрази за мамутима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
