Зашто нестаје пластични отпад у океанима

Б92
Зашто нестаје пластични отпад у океанима

Огромна количина пластичног отпада полако нестаје са површине океана, показала је нова студија. Међутим, шта се дешава са отпадом за научнике је и даље мистерија.

Након опширне студије која је спроведена о утицају отпада на водена пространства, научници су закључили да огромне количине пластике заправо нестају са површине океана. Претпостављају да се отпад раставља у дјелиће, а врло је могуће и да тоне дубоко у океан, или га можда поједу рибе, пише Сциенцемаг а преноси Б92.

"Дубине океана су за нас још увијек велика непознаница. Нажалост, пластика која завршава у океанима могла би увелико да наштети природном и за нас мистериозном екосистему", рекао је коаутор студије Андрес Косар, еколог са Универзитета Кадиз у Шпанији.

Иначе, данашње доба научници називају и временом пластике. Наиме, данашње друштво производи све више тог материјала који завршава на депонијама, а планинске воде и ријеке га носе до океана. Тако је настао и познато острво пластичног отпада у Пацифику који је достигло величину Тексаса.

Застрашујући је податак да је према извјештају 1970. године чак 45.000 тона пластике доспјевало у океан сваке године, а од тада до данас производња пластике се упетостручила.

Косар и његове колеге у својој студији су покушали да истраже утицај отпада и његов обим у океанима. У броду "Маласпина" обишли су свијет и сакупљали узорке воде и мјерили концентрацију пластике. Такође, анализирали су податке из неколико других студија.

А, њихово откриће прво је за њих саме било шокантно. Наиме, утврдили су да без обзира на драстично повећање производа од пластике данас у океанима има 35.000 тона пластике, а статистички требало би да буде неколико милион тона. Или, још тачније, 99% отпада је нестало.

Такође, открили су да малих дјелова пластике, попут оних величине од пет милиметара, уопште нема у океанима.

Како тврде, могуће је да су ти дјелићи разложени у још ситније и немогуће их је наћи, а њихов утицај на океан је непознат. Друга могућност јесте да ти дјелићи тону у океанске дубине.

"Могуће је да мање рибе једу те делиће пластике или их разлажу на још ситније дијелове. Веће рибе једу те мање, а на крају рибе долазе и на трпезу људи, зато је веома битно истражити како токсини из пластике утичу на здравље животиња", казао је Косар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана