Зашто је ледено море све веће на Антарктику?
Климатолози истражују зашто је ледено море на Антарктику током 2013. године достигло рекордну површину унпркос томе што је та година била међу десет најтоплијих од 1880.
Двије водеће америчке климатолошке организације објавиле су заједнички извјештај за 2013, по којем је у Аустралији забиљежена најтоплија година у истоприји.
Национална управа за океане и атмосферу каже да је прошла година била на четвртом мјесту по топлоти у историји, а Национална свемирска управа сврстала ју је на седмо мјесто на листи најтоплијих.
Али, за разлику од отапања леда на Сјеверном полу, ледено море на Антарктику се проширило, посебно у септембру 2013.
"Прошле године смо забиљежили највеће ширење у историји. То је нешто што треба да се додатно истражи", рекао је Томас Карл, директор Националног центра за климу у Сјеверној Каролини.
Антарктик (грч. ανταρκτικός, супротно од Арктик) је континент на којем се налази Земљин Јужни пол. То је најхладније мјесто на Земљи и готово увијек је прекривено ледом. Са 14,4 милиона км² то је пети највећи континент, након Азије, Африке, Сјеверне и Јужне Америке, а само су Европа и Аустралија мањи. Око 98% површине Антарктика је прекривено ледом, чија је просјечна дебљина око 1,6 км.
Антарктик је најхладнији, најсувљи и највјетровитији континент на свијету, а такође је континент са највећом просјечном надморском висином. Због малих падавина цио континент је, технички гледано, највећа пустиња на свијету. На њему не постоје сталне људске насеобине, а настањују га само биљке и животиње које су прилагођене великој хладноћи: пингвини, морски медвједи, маховина, лишајеви и велики број врста алги.
Иако митови и нагађања о Тери Аустралис („Јужној Земљи") сјежу у стара времена, шире је прихваћено да су га Европљани први пут видјели 1820. године, када је до њега стигла руска експедиција Михаила Лазарева и Фабијана Готлиба фон Белингсхаузена. Међутим, континент је остао занемарен у другом дијелу 19. вијека због негостољубиве средине, недостатка сировина и изолованог положаја.
Године 1959. дванаест држава су потписале Антарктичку повељу, а до данас ју је потписало 45 држава. Споразумом се забрањују војне активности и ископавање руда, подржавају научна истраживања и штити екозона континента. Експерименте врши више од четири хиљаде научника разних националности и научних интереса. Интернет домен за Антарктик је .aq.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
