Зашто Американци не мјере у метрима?
Сваки изборни круг носи нове визије и обећања кандидата који некада досежу еопхалне размјере. Ове године, међутим, бивши гувернер Роуд Ајленда Линколн Чејфи током говора за америчке предсједничке изборе 2016. године отишао је корак даље.
Метрички систем појавио се први пут у Француској у 17. вијеку као начин предупређивања бројних превара фармера и трговаца који су користили различите мјерне системе онако како је њима највише одговарало, у своју корист.
Научници су такође захтјевали увођење стандардизованог система како би била олакшана међународна сарадња у бројним истраживањима.
Тада је представљен метар, који је дефинисан као десетмилионити дио раздаљине од екватора до једног од земљиних полова.
Метрички систем такође се показао као нарочито користан зато што се заснивао на децималном систему.
Француска је званично усвојила метрички систем у раном 19. вијеку надајући се да ће на тај начин поспјешити трговачку размјену, а преостали дио континента брзо се прилагодио промјенама.
Током наредних сто година, метрички систем посто је глобално распрострањен. Британски Комонвелт дуго му се опирао, да би 1970. године коначно посустао, а традиционалне мјере отишле у историју. Данас, САД, Мјанмар и Либерија једине су земље чије се мјерне јединице заснивају на другим системима.
Званично, Америка јесте прешла на метрички систем 1975. године, када је национални савјет француске републике поништио дотадашње мјере које су се разликовале у читавој земљи. Јарда, фунта и галон званично су дефинисани позивањем на метричке јединице. Међутим, ова промена одвијала се веома споро и до почетка осамдесетих година напредак се огледао једино у томе што су ликери и вина мјерени у литрима.
Идеја је поново оживјела 1988. године када је Конгрес донио закон да све владине агенције пређу на метрички систем до 1992. године.
Данас, агенције са веома значајном међународном сарадњом попут NASA-е или Министарства одбране скоро су у потпуности прешле на нови мjерни систем. Министарство образовања, међутим, мало је учинило по том питању, а исто се може рећи и за амерички приватни сектор, гдjе метрички систем користе углавном велике компаније које се баве трговином и извозом робе.
Промjени, која је кулминирала седамдесетих и осамдесетих, највише су се противили синдикати чији су представници сматрали да радници неће моћи да науче нове мjере и прилагоде се новом систему. Прелазак на машине и остале бројне производе засноване на метричком систему такође је представљао веома скуп подухват. Требало је промjенити саобраћајне знаке, унијети измјене у постојеће законе… Али, са истим проблемима суочиле су се све остале земље које су претходно прешле на нови мјерни систем. Међутим, у Америци за тим није било ни потребе, с обзиром на изузетну економску моћ у свијету због које су Сједињене државе водиле главну ријеч и одређивале правила.
Игнорисање метричког система узело је свој "данак" 1999. године када је NASA остала без сонде зване "Mars Climate Orbiter ", вредне 125 милиона долара. Разлог? Неусклађеност дијела навигационог система заснованог на енглеским мјерним јединицама са оним који је функционисао по метричком систему изазвао је скретање сонде са путање и њено сагоријевање у орбити Марса.
"Пригрлимо интернационализам: придружимо се земљама које су усвојиле метрички систем" истиче сада Чејфи.
Једини проблем са овим ставом је што велики број гласача стари мерни систем сматра ослонцем америчког индивидуализма, који је у овој земљи израженији него у другим културама. Чејфијева политика, могла би, зато, многима да звучи прилично неубједљиво.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
