Вријеме је за бродове без капетана!

Б92
Вријеме је за бродове без капетана!

Преко 90 одсто свјетског транспорта врши се поморским путем. Теретни бродови не само што превозе робу већ и капетана, посаду... а све то тражи додатне трошкове.

Морски саобраћај би могао много да се унаприједи а једно од рјешења је управо понуђено.

Ролс Ројсово одјељење за бродоградњу које се бави иновацијама представило је нацрт пројекта за капетана –робота, који би за деценију могао да се реализује.

Стручњаци су међутим, и даље веома скептични да би роботи тако брзо могли да замјене људске инстикте.

Ролс Ројс је представио дизајн теретног брода без посаде. На овој скици се јасно види разлика од свих осталих модерних бродова а то је да нема капетанску кабину, просторије за посаду и слично.

"идеја о даљинском управљању бродовима није нова, она постоји деценијама, међутим, сада је то и технички изводљиво", рекао је Оскар Левандер шеф одјељења за бродске иновације при Ролс Ројсу.

Предвиђа се да ће роботи који упављају возилима и пловилима изазвати револуцију у транспорту широм свијета. С обзиром да се бродовима превезе роба у вредности око 375 милијарди долара, што је 90 одсто свјетске трговине, то ће бити прави изазов. Јасно је колико би се таквим транспортом уштедјело што изазива британске инжењере да буду прави који ће направити такве бродове.

Стручњаци Ролс Ројса схватају да међународни регулатори нису спремни да прихвате идеју о капетану роботу који би управљао путничким бродовима, али путовање од хиљаду миља почело је првим кораком, односно иницирана је јавна дебата о том питању.

Компанија сада тражи правно признање овог огромног подухвата, јер без договорених међународних прописа о даљинском поморству, сви разговори о стварању робота за флоту су бескорисни. Без легалног тржишта не би било ни потражње.

"Нема смисла да развијамо бродове на даљинско управљање ако не постоји тржиште гдје их можемо продати", каже Левандер и додаје да се очигледно брже развија технологија од бирократије.

"Мислим да ће требати више од десет година да се усагласе сва свјетска правила , али можда ће нека локална администрација бити раније спремна за бродове без капетана", нада се Левандер.

Према ријечима стручњака Ролс Ројса, посаде ће се прво ослободити теретни бродови који превозе чврсту и суву робу, док ће бродови који превозе опасне материје попут нафте и гаса још неко вријеме захтевати људско управљање због увјерења многих да је сигурније да таквим бродовима управљају људи. Ипак, како каже он, временом бродови који ће имати роботе капетане постаће безбједнији од оних који имају посјаду.

Корист од бродова на даљинско управљање је очигледна: нема трошкова посаде (3.299 долара дневно, или око 44% свих оперативних трошкова великог теретњака), нема трошкова живота, има више простора за терет (нема капетанске кабине и соба за посаду). Осим већег простора за терет, потроши се и 15 % горива мање.

"Нисам баш одушевљен пројектом и мислим да је то далека будућност", рекао је један од скептика када је ријеч о овом пројекту Питер Хинклиф, који је иначе генерални секретар Међународне коморе за бродарство.

Осим законских прописа, још једна лоша страна овог пројекта је и људски фактор, односно то што ће широм свијета милиони помораца остати без посла.

"То не може никада замијенити очи, уши и мисли професионалних помораца", рекао је Дејв Хејндел, директор лондонске академије за поморце.

Још једно питање око кога се води расправа су напади гусара.

Наиме, док из Ролс Ројса тврде да ће бродови без капетана бити отпорнији на пиратске нападе самим тим што нема посаде коју би могли да узму као таоце, скептици вјерују да ће управо ови бродови омогућити да гусарство процвијета, управо због тога што се такви системи могу хаковати.

"Склоните посаду са брода, и ја ћу постати гусар", био је један од шаљивих коментара.

Помама за роботима већ је захватила америчку војску, па чак и компаније попут Гугла који планира да развије нову генерацију робота и Амазона који планира да робу испоручује беспилотним летјелицама, тако да је Левандер увјерен да ће капетан робот у блиској будућности бити неизбјежан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана