Вавилонци су прије 3.700 година имали бољу тригонометрију од наше
Древни Вавилонци развили су пре 3.700 година тригонометрију која је била знатно развијенија од данашње, а то им је пошло за руком много прије Старих Грка, наводе аустралијски стручњаци.
Ове тврдње засноване су на пронађеној глиненој табли званој Плимптон 322, на којој су исписани бројеви, преноси Индепендент.
Табла упућује на то да су Вавилонци знали за Питагорину теорему много прије него што су јој Стари Грци дали име.
Оцем тригонометрије традиционално се сматра Грк Хипарх, који је живио око 120. године прије нове ере, али нова студија указује на то да је плоча настала 1.000 година прије Хипарховог времена.
Доктор Данијел Мансфилд са Универзитета у Новом Јужном Велсу, водећи научник истраживања, наводи да је један од разлога развоја напредне тригонометрије била изградња што савршенијих грађевина.
Ова тврдња дјелује сасвим логично ако се узме у обзир да су Висећи вртови Вавилона у Месопотамији - колијевки људске цивилизације, били једно од седам чуда античког свијета.
“Ријеч је о врло снажној алатки која је коришћена за различита теренска мјерења и архитектонске прорачуне", рекао је научник.
Доктор Менсфилд објашњава да су Вавилонци захваљујући овом систему бројања знатно лакше вршили сложене математичке прорачуне од данашњих математичара.
"Њихов јединствен приступ аритметици и геометрији значи да ово не само да је најстарија тригонометријска табла на свијету, већ да је ријеч о јединој потпуно поузданој тригонометријској табли која је до сада пронађена", каже Менсфилд.
Зашто је то тако?
"Основа нашег декадног система је број 10, који има само два егзактна разломка: половину (0.5) и петину (0.2). То је врло проблематично ако желите нешто да дијелите. На примјер, ако бисте подјелили долар на три дијела, добили сте три пута по 33 центи, са остатком од једног цента. Основа вавилонског система био је број 60, истог оног система који данас користимо за рачунање времена. Он даје много више егзактних разломака", истиче Менсфилд.
С обзиром на његову велику прецизност, вавилонски систем могао би да има огроман потенцијал за примену на пољу образовања и компјутерских наука, сматра истраживач.
"Ријетко се дешава да нас древни свијет научи нечему новом. Вавилонска математика могла би послије 3.000 година поново да се врати у моду", каже Менсфилд.
Плоча је 1990. године открио у Ираку археолог, дипломата и трговац умјетнинама Едгар Бенкс, који је био инспирација за настанак лика Индијане Џонса.
Бројеви су исписани на клинастом писму у четири колоне и 15 редова, мада је откривено да је табла поломљена и да је раније имала шест колона и 38 редова.
Научници наводе да је табла највјероватније представљала неку врсту помоћног средства за провјеру рјешења квадратних једначина.
"Ова плоча отвара нове могућности не само за модерна математичка истраживања, већ и за математичку наставу. На табли видимо једноставнију и прецизнију тригонометрију од данашње, која је сасвим јасно има бројне предности", рекао је Мансфилд
Истраживање је објављено у "Historia Matematica ", званичном часопису Међународне комисије за историју математике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
