Умрла послије 42 године у коми
Мајами - Недавно је у 59. години, окружена бригом и пажњом своје породице, преминула Американка Едварда О’Бара која је у коматозном стању живјела пуне 42 године, односно како медицински стручњаци сматрају, најдуже на свијету, преноси РТРС.
Едварда је у 16. години, за вријеме Божићног распуста, пала у дијабетичку кому и више се није пробудила.
Њен отац Џо је умро шест година касније, исцрпљен од рада на три мјеста да би могао да намири болничке рачуне.
Мајка Кетрин се, међутим, заклела да је никада неће напустити, и одржала је обећање.
Бринула се о Едварди пуних 38 година, до своје смрти 2008. године, а након тога бригу о њој је преузела млађа сестра Колин.
Она је са Едвардом била и оног јутра када је умрла.
Окупала ју је, очешљала и нахранила кроз цијев за храњење, а затим се нагла да је пољуби прије него што оде да се освјежи шољом кафе.
У том тренутку, догодило се оно што је породица пуне 42 године очекивала.
- Осмијенула ми се најљепшим осмијехом који сам код ње видјела. Читаво лице јој се озарило, а у оку јој је бљеснула искра препознавања - прича Колин.
Али искра је згасла као што се и појавила, а Едварда ја заувијек склопила очи.
У међувремену, ова жена чији је свјесни живот био тако кратак постала је славна широм Америка и свијета, а дом у ком је живјела постао је мјесто ходочашћа.
Током година су је посјетили бивши предсједник САД Бил Клинтон, гувернер Флориде Џеб Буш, пјевач Нил Дајмонд и друге познате личности.
Реномирани аутор популарне психолошке литературе Вејн Дајер је о њој написао књигу “Обећање је обећање”, инспирисану безусловном љубављу мајке Кетрин.
Повремено ју је посјећивао и Боби, њена симпатија из тинејџерских дана због кога јој је омиљена пјесма била “Бобијева дјевојка”.
Едварда га је надживјела.
Ходочаснике из цијелог свијета - од Јапана до Аустралије - у дом О’Бариних је привукла посвећеност мајке Кетрин.
С временом је настало вјеровање да Едварда, упркос свом стању или управо због њега, има чудесне исцјелитељске моћи.
Посјетитељка из Латинске Америке са тумором мозга који се није могао оперисати наводно је оздравила три мјесеца пошто ју је додирнула, а двије дјевојчице обољеле од цистичне фиброзе су, према неким извјештајима, излијечене такође неколико мјесеци након посјете.
Многи ходочасници су вјеровали да се у дому у Сјеверном Мајамију осјећа “необично, пријатно зрачење”, а на зид Едвардине собе мајка Кетрин је окачила инспиративни цитат: “Гдје је велика љубав, увијек су ту и чуда”.
Свако ко је дошао у контакт са Едвардом био је дирнут, на овај или онај начин, али нису сви одобравали оно што породица чини како би је одржала у животу.
Доктор Луси Чајкин, љекар који јој је спасао живот (и њега је надживјела), дуго је био у дилеми да ли би боље учинио да је допустио да умре.
Касније је, међутим, и сам повјеровао у чуда која се око ње догађају.
- Бог зна због чега ми је дозволио да јој омогућим да преживи - закључио је др Чајкин.
“Хемлок сосајети”, удружење које се бори против вјештачког одржавања у животу, често је звало телефоном и тражило од мајке да Едварду пусти да умре.
Дан послије Божића 1981. године, неко је телефоном саопштио да ће “њеним мукама учинити крај”.
Неколико часова послије тога, на дом О’Бариних је испаљено неколико хитаца, али нико није повријеђен.
Стручњаци који брину о коматозним и вегетативним пацијентима и проучавају њихово стање сматрају да је могуће да овакви пацијенти имају свијест о ономе што се око њих догађа, мада нису у стању да регују.
Потпуно су сигурни да на неки начин увијек осећају љубав, бригу и пажњу својих ближњих и да им то продужава живот.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
