У Србији нижи тунели, у Хрватској мост испод ниво мора

Срна
У Србији нижи тунели, у Хрватској мост испод ниво мора

Загреб - У Србији већ недјељама трају расправе о грешкама на тунелима на новој дионици Коридора 11, а у Хрватској су управо открили огроман инфраструктурни пропуст.

Дио новог моста Чиово, чија је градња у току, скоро два метра је нижи у односу на морску површину, открива Јутарњи лист.

Увидјели су то представници Министарства регионалног развоја и фондова Европске уније приликом недавне посјете градилишту моста.

Проблематично је првих 50-ак метара моста с копнене стране гдје је његова најнижа тачка у односу на морску површину. Укупна дужина моста је 546,34 метра.

Саговорници листа тврде да се на спорном дијелу моста размак од морске површине до трупа моста креће од 1,2 до 2,2 метра па ће, ако се ништа не промјени, море потопити стубове на копненој страни, али и шеталиште уз мост чија је изградња планирана.

Грађевински стручњаци тврде да је проблем у пројекту који су 2012. израдили Јуре Радић и Зоран Шавор с Грађевинског факултета у Загребу. Наиме, приликом израде пројекта моста на мору пројектанти узимају средњи ниво мора која се узима као полазишна тачка за пројектовање висине моста од нивоа мора.

Саговорници тврде како је у пројекту моста Чиово као средњи ниво мора узета висина у Трсту. Тај средњи ниво за хрватске воде утврђен је још у вријеме Аустро-Угарске, а од седамдесетих година прошлог вијека висинско мјерење обавља се на основу пет референтних тачака у Дубровнику, Сплиту, Ровињу, Копру и Бакру.

Саговорници тврде како ни коришћење средњег нивоа мора у Трсту не би био толики проблем да је приликом израде пројекта у обзир узета разлика између средњег нивоа мора и максималне коте мора на подручју моста. Према њиховим тврдњама, разлика између те двије тачке је око 70 центиметара. У вријеме плиме та се разлика пење на више од једног метра.

Када пак у вријеме плиме дођу таласи, чак они мањи запљускују врх најнижег стуба моста, а они већи запљускују врхове слиједећа три стуба који носе горњу конструкцију. У том случају море ће влажити и челичне лежајеве који се налазе на врху стубова, а служе да би горња конструкција могла проклизавати. Запљускивање мора врло брзо би могло довести до корозије лежајева те мост не би био функционалан.

Да парадокс буде већи, мост је пројектован да траје 100 година па је пројектом утврђено уграђивање скупљих материјала. Под утицајем морске воде ти би лежајеви врло брзо пропали.

Осим што би могло доћи до оштећења саме конструкције моста, у опасности је и шеталиште чија се градња планира на простору око моста. Пројектом је предвиђен пјешачки пролаз испод моста на копненој страни који је и саграђен. Али, тврде саговорници, у вријеме плиме море би запљускивало шеталиште, а таласи би га потопили, пише Јутарњи лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана