Тузлак говори 73 језика

Рођен је у Тузли 1984., а већ са 26 година говорио је 56 језика.

Мухамед је правник по занимању, а до сада је радио у 24 земље на четири континента, као вођа пројеката Brainswor group , пројект менаџер Britsh Councila, лични савјетник предсједника Македоније Гјорга Иванова и савјетник градоначелника Тузле Јасмина Имамовића.

Овај, по свему посебан, младић тренутно живи и ради у главном граду Аустрије, Бечу, гдје води правне послове у једној грађевинској компанији.

Новинару агенције “Анадолија” испричао је да је језике почео учити сасвим случајно, када је као петогодишњи дјечак био на одмору са родитељима у Грчкој.

- Сједио сам у хладу и слушао како газдарица и њена кћерка разговарају о питањима свакодневног живота. Слушао сам њихов разговор и жена је рекла својој кћерки на грчком, у буквалном преводу, “ово је машина за веш”. Мени је та ријеч машина за веш остала као прва у сјећању - присјетио се Мухамед додавши да се тада родила жеља за упознавање страних језика.

За вријеме рата у Тузли је сретао војнике UNPROFOR-а из Шведске, Пакистана, Норвешке и из дјечије радозналости, „покупио” је неколико ријечи на шведском, урду и норвешком. Језике је највише учио кроз ситуације асимилације, а једини којег је учио на курсу био је знаковни језик.

Рано је почео читати и писати, а као још малом дјечаку било му је природније писати с десна на лијево.

Родитељи би у огледалу читали оно што он напише, а и данас биљешке на састанцима води на хебрејском или арапском језику.

Изврсно говори 12 језика, толико да се може служити свим стручним терминима, док разговор може водити на још 61 језику свијета.

- По некој мојој дефиницији, језик говорим течно онда када могу да остварим самосталну свакодневну комуникацију, попут оне коју имате кад сједите с неким у аутобусу. Језике које дуже говорим и с којима се дуже дружим, попут енглеског, талијанског, португалског, турског, јесу језици које говорим доста добро - рекао је скромно Мухамед, појаснивши како га људи током његових честих посјета Грчкој питају да ли је он заправо Грк јер има акценат као да се родио у Атини.

Језик је Мухамеду увијек био начин да ближе упозна људе из разних крајева свијета.

- Ваљда то има везе и са дјетињством у рату. Тада ми је остала жеља да упознам што више могу. Мали је овај свијет и јако пуно је тога што би се могло и морало видјети. Тако сам схватио да људе треба увијек покушати разумјети без пријевода, приче које људи имају, њихову хисторију и културу разумјети и испричати без пријевода – рекао је он и додао како му је познавање разних језика веома помогло у послу, али и приликом путовања по свијету.

Широм свијета говори се око 7.000 језика, па Мухамед у шали каже како га пријатељи “зезају” да познаје “само” 73 од толико језика у “Божијој башти”.

Ипак, језике не броји нити их организовано учи.

- Волим имати прилику да разговарам с људима на разним језицима. Али имам велики број пријатеља који ту листу прате. Дословце ходају са дефтерима и кад год ме чују да проговорим на другом језику то упишу. Тешко би било рећи да све језике говорим течно и подједнако добро - појаснио је.

Ниво комуникације коју може остварити на татарском, напримјер, није једнак оној коју води на матерњем или на енглеском, турском, њемачком, талијанском...

Али, све језике говори довољно добро да познаје основе граматике и фонетике, а на укупно 73 језика може остварити комуникацију о основним темама.

Кроз свој посао покрива велику регију која се простире од Швајцарске до Турске, па је често послом у Чешкој, Италији, Грчкој или Мађарској.

Основну и средњу школу завршио је у Тузли, а како су га у вријеме почетка студирања привлачиле науке попут јапанологије, семитистике и јудаистике, најближа мјеста за студирање тих наука били су Београд и Беч.

Универзитет у Бечу је већи и старији, па се одлучио да управо тамо студира.

- Како сам завршио грађевинску школу, радим у грађевинској компанији, а како сам завршио право, обављам посао правника. С обзиром да веома волим језике и волим путовати, упознавати људе, друге културе и земље, ово је идеалан ангажман за мене - рекао је Мешић.

Мухамед живи и ради ван граница своје земље.

Када је одлучио да студира у Бечу није му намјера била остати у аустријској пријестолници.

Али, од повратка у домовину одвратио га је недостатак система који би младима у БиХ, на основу објективних критерија, дозволио да покажу, развију и искористе знање које посједују.

- Имамо систем у којем је битно ко је чији унук и како се зове. Губимо се и сама наша држава пати. Није то само наш проблем. У Румунији је и горе од нас. Јако је тешко малој земљи на Балкану попут наше да оствари прави систем - појаснио је Мухамед и поручио како човјек може сасвим довољно да уради за своју земљу иако физички није у њој.

- Знамо и сами да је ситуација у БиХ грчевита и тмурна, да постоје проблеми које с једне стране нико неће да рјешава, а с друге стране не може да рјешава. Док не нађемо ту неки излаз, јако тешко ћемо имати околности да економски напредујемо - нагласио је Мешић, изразивши жељу да му се укаже прилика да допринесе напретку своје земље.

Мухамед има прилику да на својим честим путовањима по Европи и свијету сретне младе бх. држављане код којих, како каже, види жељу да учине нешто за своју земљу.

- Посебно ме весели то кад су наши људи, одакле год да долазе, дио глобалног напретка, академског знања, истраживања. Оно што тим људима недостаје је чињеница да БиХ на такве људе официјелно не обраћа пажњу. Наша неспремност да будемо другачији, да прескочимо хијерархијске и генерацијске границе и да будемо организованији је велика препрека - истакао је језички геније Мухамед Мешић у ексклузивном разговору за агенцију “Анадолија”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.