Топ 10 контроверзних дијагноза

Aгенције
Топ 10 контроверзних дијагноза

Предстојећа ревизија Приручника о менталним поремећајима у Америци распирила је бројне расправе о томе шта се може сматрати душевним обољењем. У постојећем приручнику постоји неколико дијагноза које су нарочито дискутабилне.

Представљамо вам десет најконтроверзнијих дијагноза менталних поремећаја.

Поремећај родног идентитета

Родни идентитет људи који пате од овог поремећаја не поклапа се с њиховим полом, због чега се велики број њих одлучује да се подвргне операцији промјене пола. Измјенама поменутог правилника у Америци, овај поремећај требало би да добије другачији назив, који неће стављати толику стигму на људе који га имају.

Ипак, неки стручњаци сматрају да то није довољно и да је потребно утврдити препоруке у лијечењу.

Да ли особе са поремећајем родног идентитета треба научити да прихвате себе онаквим какви су, или их подстицати на операције?

Одговор нећемо сазнати у скорије време.

Зависност од секса

Друштво за унапређење сексуалног здравља зависност од секса третира као недостатак контроле појединца над његовим сексуалним понашањем.

Зависнице од секса не хају за негативне посљедице њихових поступака и нису у стању да себи поставе границе на том пољу.

Они притом обично осјећају стид, а не задовољство, како већина људи мисли.

Овај поремећај неће ни бити укључен у нови водич, него ће његово мјесто заузети такозвани хиперсексуални поремећај који секс не описује као зависност, али га имају многи људи који се лијече од сличних стања.

Хомосексуалност

Можда и највећа и најпознатија контроверза у психијатрији је везана за хомосексуалност и његово брисање са листе менталних поремећаја 1973. у Америци.

Тада је направљен компромис са психијатрима који су били против уклањања хомосексуалности тврдећи да неки гејеви и лезбејке не желе да имају такву оријентацију.

Ипак, са листе је уклоњен и тај „поремећај" 1986.

Аспергеров синдром

Аспергеров синдром доспио је на листу менталних поремећаја 1994. када је описан као стање људи нормалне интелигенције и језичких способности, али слабих друштвених вјештина.

Међутим, нови приручник могао би остати без њега.

Разлог? Истраживања Аспергера нису пронашла разлику између те и других дијагноза аутизма.

Уколико се стручњаци сложе, Аспрегер ће бити категоризован као високо функционални аутизам.

Дјечји биполарни поремећај

Биполарни поремећај манифестује се промјенама расположења од депресије до маније и обично се јавља код одраслих. Међутим, психијатри су између 1994. и 2003. примјетили пораст броја таквих случајева код дјеце.

Проблем је, међутим, што не постоје критеријуми у процијењивању биполарног поремећаја код дјеце.

Зато ће нови приручник вјероватно укључити још неколико дијагноза попут дисфорије, које ће утицати на смањење броја погрешних дијагноза код најмлађих.

ADHA код одраслих

Хиперкинетички поремећај (Attention deficit hyperactivuty dicoder – ADHA) је честа дијагноза у дjетињству.

Дjеца са таквим синдромом не могу да jседе мирно, одрже концентрацију или контролишу импулсе.

Ипак, од недавно психијатри примећују сличан синдром и код одраслих.

Иако неки стручњаци сматрају да је овај поремећај „измишљен" како би се продавало више фармацеутских поремећаја, ADHA остаје у приручнику.

Поремећај подвојене личности

Многи критичари сматрају да је поремећај подвојене личности „вjештачки" и да су га креирали терапеути. Ипак, овај поремећај ће се вjероватно задржати на новој листи.

Нарцистички поремећај личности

Особе које немају емпатију и имају сталну потребу за самопотврђивањем, данас се сматрају класичним кандидатима за посjету психологу. Међутим, 1980. изазвао је бројне контроверзе, будући да стручњаци нису могли да се сложе ко испуњава критеријуме за овај поремећај, будући да га имају и многи обољели од других стања.

У новом приручнику ће бити анализирана сва преклапања дијагноза и вјероватно створени нови подтипови тог поремећаја.

Завист према пенису

Зигмунд Фројд који је направио праву револуцију у психијатрији почетком 20. века, сматрао је да младе дјевојке завиде мушкарцима на пенису, који код њих подстиче сексуални развој.

Иако такав став дјелује превазиђено, и даље га заговара Америчка асоцијација психоаналитичара, као и Међународно друштво за неуропсихоанализу.

Хистерија

У Викторијанској ери, хистерија је била дијагноза за све нервозне жене. Сматрало се да има низ симптома – од слабости, нервозе, излива емоција и сваког незадовољства.

Лијечење хистерије? Такозвани, хистерикални пароксизам, познат и као – оргазам.

Физијатри су масирали органе њихових пацијенткиња, мануелно или вибраторима. Нешто горе пролазиле су даме чији су љекари вјеровали да оне не могу функционисати нормално и прописивали им трајни боравак у затвореној соби.

Хистерија је потпуно нестала из уџбеника 1980.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана