Топ 10 археолошких открића у 2014. години

Нове "вијести" из грчког Амфиполиса показале су како археологија може да заголица машту јавности, импресивно откриће брода који је прије 170 година потонуо код обале данашње Канаде услиједило је послије деценија неуспјелих потрага, археолози су током 2014. анализирали погребни покров стар 6000 година из Египта и научили много тога о мумификацији, а скелет пронађен у потопљеној пећини у Мексику бацио је свјетло на везу између првих људи који су стигли на амерички континент и савремених Индијанаца.
 

Овогодишња топ 10 открића долазе из свих крајева свијета и обухватају вијекове али су, наводи "Археологија" уједињени у показивању способности археологије да открије скривене истине и подсјећају да увијек постоји још тога што можемо научити о прошлости.

1.Наја - Скелет дјевојчице стар 13.000 година

На полуострву Јукатан још 2007. рониоци су у једној преплављеној пећини познатој као Хојо Негро (црна рупа) пронашли готово нетакнут скелет 15-годишње дјевојчице назване Наја, по грчким воденим нимфама. Археолози су 2014. открили шта су сазнали различитим анализама зуба и костију. Испоставило се да је Наја живјела прије 12.000 до 13.000 што је чини једном од најстаријих људи икада пронађених у Америци.

Генетском структуром подсјећа на данашње Индијанце али јој је лобања слична Кеневиковом човјеку, 9.000 година старом скелету ловца који је откривен 1996. у близини границе Вашингтона и Орегона. Ловац је имао већу лобању и уже лице од предака данашњих Индијанаца. То значи, кажу стручњаци, да ово двоје палеоамериканаца воде поријекло из истог извора, групе која је како се вјерује годинама била изолована у Берингији, копненој маси која је некада повезивала Азију и Америку.

2. Тврђава Плавозубог

Друго откриће на листи је тврђава Плавозубог која се налази у Данској. На пољу југозападно од Копенхагена налазе се остаци тврђаве за коју се вјерује да ју је саградио Харалд "Плавозуби" Гормшон, викиншки ратник из 10. вијека који је постао први краљ Данске. То је прва тврђава пронађена у овој земљи у посљедњих 60 година.

Постоје још четири тврђаве саграђене током владавине Плавозубог, око 980. године, а ново откриће пружа археолозима могућност да науче више о владавини краља који је донио хришћанство у Данску и увео институцију владе.

3. Мумификација прије фараона

Анализом египатског погребног покрова који је у британском Болтон музеју стајао од 1930-их, археолози су дошли до сазнања да су древни Египћани са мумификацијом мртвих кренули још 4.300 прије нове ере, што је за око 1.500 година касније него што се мислило.

Ланени покров потиче из гробља у Бадари региону у Горњем Египту и анализом је утврђено да на њему постоје остави борове смоле, шећера, гуме, масти и ароматичних уља, као и морских сунђера - што се и касније користило у мумификацији. Занимљиво је и да је најближа "дестинација" за проналажење борове смоле била данашња Турска, што значи да су Египћани путовали прилично.  

Занимљиво је и да су мумије у почетку замотаване само око главе, стопала и шака а да је умотавање цијелог тијела, вађење унутрашњих органа и убацивање соли познија пракса.

4. Потопљена византијска базилика

На листи се налази и потопљена византијска базилика у језеру Изник у Турској. Древни град Никеа налази се свега 100ак километара од Истамбула, на обалама језера Изник и тај град није непознат археолозима, али су се шокирали када су приликом рутинског надгледања језера из ваздуха видјели обрисе цркве (базилике) из петог вијека. Језеро ће сада бити подводни археолошки музеј.

5. Еребус и Терор

Ријетко које археолошко откриће објави неки шеф државе али се то догодило са олупином која је пронађена у леденим арктичким водама у близини Канаде. Премијер Стивен Харпер је у септембру прошле године саопштио да је послије вишедеценијске потраге, рјешена једна од највећих мистерија Канаде - пронађена су два брода која су била дио Франклинове експедиције нестале 1846.
Сер Џон Френклин командовао је експедицијом од два брода - Еребус и Терор - и кренуо је из Енглеске у мају 1845. како би пронашли Сјеверозападни пролаз.

Бродови су нестали без трага и деценијама су изазивали машту истраживача, археолога и авантуриста а археолози су коначно прошле године потврдили да су пронашли Еребус.

6. Декодирање неандерталске генетике 

На листи главних открића 2014. нашло се и такозвано декодирање неандерталске генетике. Први "нацрт" генетског кода Неандерталаца објављен је 2010. а истраживачи универзитета у Јерусалиму и Института Макс Планк дубље су истражили епигенетику - област која утврђује који су гени активни а који нису што утиче на "карактерне особине" неке особе.

Научници су пружили занимљиве трагове како се тијело и мозак моредног човјека развио од "раскида" са неандерталцима. Испоставило се да су гени који утичу на облик тијела били веома неактивни код неандерталаца и веома активни код људи. Иако су ти гени исти и код неандерталаца и код људи, због њихове пасивности, неандерталци су имали велике шаке, шира кољена и лактове и краће удове.

Такође, многи гени који утичу на психијатријске и неуролошке болести, попут Алцхајмера, аутизма, шизофреније, активни су код модерног човјека али не и код неандерталаца. Активност гена је заправо "квака 22" јер је пружила могућност другачијег "умрежавања" наших мозгова али је и повећала ризик од болести.

7. Најстарији будистички храм на свијету

Археолошка открића у Лумбинију, Непал, пружила су нове детаље о првим годинама будизма. Према традицији, Лумбини је мјесто гдје је Маја Деви родила Сидарту који је касније постао Буда. Многи древни будистички храмови потичу из 3. вијека п.н.е. и владавине Ашока, краља Маурјанске династије који је први почео да шири будизам.

Испод остатака једног храма из тог периода, археолози су пронашли дрвену структуру преко које су подизани каснији храмови. Испоставило се да та структура потиче из шестог вијека прије нове ере што је чини најстаријим будистичким храмом на свијету. Откриће је такође подстакло дискусију о томе када је Буда живио, а археолози сада раде у храму који је отворен за јавност, између молитви, посјета и појања посјетилаца и свештеника.

8. Амфиполис

Прије 40 година сјеверно од Солуна пронађени су остаци гробница у древном античком граду Амфиполису и тада се већ вјеровало да је огромна хумка названа Брдо Касте "дом" или неке гробнице или погребни споменик неке изузетно важне особе. Ископавања су прекинута и настављена 2012. када су откривени дјелови зида који је окруживао гробно мјесто.

Прошлог љета, тим археолога пронашао је предивне предмете у гробницама, укључујући улаз у гробницу који су чувале двије сфинге, низ каријатида, подове гдје је у мозаику представљена отмица Персефоне, мермерна врата и дјелове бројних скулптура, што је изазвало спекулације у Грчкој али и свијету да је ријеч о гробници важне фигуре из живота Александра Македонског.

9. Откриће 22.000 римских новчића

Археолог-аматер је детектором за метал пронашао на југозападу Енглеске једну од највећих колекција римских новчића. Ријеч је од 22.000 новчића из периода од 260. до 340. који су пронађени у Ситон Дауну у Девону. Могуће је да је или ријеч о "касици прасици" неког појединца, комерцијалној трансакцији или платама војника.

10. "Церемонијални пејзаж" у Стоунхенџу

Као да Стоунхенџ није довољно спектакуларан, археолози су коришћењем ласерског скенирања из ваздуха, радара и другим геофизичким технологијама прошле године откирли да су 5.000 година стари камени стубови дио ширег неолитског "церемонијалног пејзажа", односно да се испод Стоунхенџа и дуж Салсберија налази 17 нови споменика и на стотине археолошких налазишта у виду малих храмова, гробница, великих јама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.