Темпиране бомбе на дну мора
Милиони тона бојног отрова, запаљивих бомби и муниције труну на дну мора широм свијета. У процесу разградње који траје деценијама, полако, али сигурно загађују природу.
Шетачи на плажама њемачког острва Узедом на Балтичком мору често скупљају бијеле каменчиће вјерујући да се ради о јантару. Онда их стављају у џепове гдје се они, у контакту са кисеоником, запале. И то зато што се у ствари ради о грумењу фосфора. У посљедњих 40 година више од 100 туриста је на тај начин задобило тешке опекотине.
Веома отровна и запаљива материја потиче од старих бомби које нису експлодирале, а које су испаљене из некадашње ракетне базе за војне експерименте у Пенеминдеу. Оне су својевремено завршиле у мору и од тада труну пред обалом испуштајући у море свој отровни садржај. Струје и олује га наносе на плажу. Данас натписи на таблама упозоравају шетаче на ту опасност. Проблем муниције у мору појави се у медијима обично када се догоди нека несрећа. На њемачкој обали се сваке године региструје 60 до 70 случајева проналажења муниције. „Два до четири одсто тих случајева завршава са повредама људи", каже Клаус Бетхер из Министарства за заштиту околине немачке савезне државе Шлезвиг-Холштајн у Килу. Са тенденцијом раста, додаје.
У Сјеверном и Балтичком мору потопљено је више од два милиона тона различите врсте муниције – или да не би пало у руке побједника, или по команди окупационих снага у Њемачкој након завршетка Другог свјетског рата. Осим експлозивне и запаљиве муниције у мору се налази и велика количина отровног гаса. За разлику од конвенционалне муниције, подручја на којима је потопљена та врста наоружања релативно су добро позната.
Према сазнањима килских стручњака, ради се о хемијским бојним отровима пликавцу, табуну и фосгену из Првог и Другог свјетског рата. Рачуна се да око 220.000 тона лежи на дну Сјеверног мора и 42.000 до 65.000 тона на дну Балтичког мора.
Загађење – на рате
Након што су 70 до 100 година били изложени утицају морске воде, сандуци у којима се налате те отровне материје су у врло различитом стању. Многи су још неоштећени, али има и оних који су потпуно кородирали и на дну су пронађени само као празне љуске, каже Јенс Штернхајм из Министарства околине у Килу. Он указује да се не може дати никаква генерална оцјена стања у којем се налази муниција на дну мора, али стручњаци не рачунају да би могло доћи до изненадног, истовременог ослобађања њиховог садржаја.
Они претпостављају да ће се, умјесто тога, отровне материје из муниције мало по мало ослобађати. А када једном доспију у море, неке супстанце реагују брзо долазећи у додир са водом и у њој се распадају. Друге материје су међутим стабилније и спорије се разграђују. Оне би могле да уђу у природни ланац исхране, на чијем крају се налази – човјек. Према наводима стручњака за муницију Тобијаса Кноблоха из Њемачког савезног уреда за поморство, испитивања до сада нису показала да у ланцу исхране има трагова тих отрова.
Препреке за вјетрењаче
Муниција на дну мора постаје све већи проблем због планова за изградњу вјетро-паркова. Подручја на којима се постављају подморски каблови и на којима би требало да буду постављене ветрењаче пре тога морају да буду очишћена од старе муниције што енормно поскупљује и успорава изградњу ветро-паркова.
„Због стања муниције и неповољних услова под водом, стручњацима често не преостаје ништа друго већ да на лицу места детонирају бомбе", објашњава Јирген Крол из килског криминалистичког уреда, надлежног за безбедност поморских путева и плажа.
Како би се муниција у мору уклонило без угрожавања околине, на Институту за хемијску технологију Фраунхофер израђени су планови за изградњу подводног возила за „чишћење" муниције. Тренутно недостају и политичка воља и финансијска средства за реализацију тог програма, али то би ускоро могло да се промени јер залихе муниције у утроби Балтичког мора у међувремену су постале међународна тема. Комисија за заштиту мора и приобаља на Балтику (ХЕЛЦОМ), чије су чланице све државе које припадају том простору, формирала је радну групу стручњака. Они прикупљају и анализирају информације о залихама старе муниције у мору, процјењују ризике по човјека и природу и дају препоруке за даље дјеловање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
