Тајне свитака из библиотеке коју је прогутао Везув
Драгоцјени папирусни свици из тзв. Виле папируса у Херкуланеуму, који су угљенисани у ерупцији Везува 79. године, ускоро ће поново моћи да се читају захваљујући најновојој технологији.
На стотине списа, за које се вјерује да су дјела грчких филозофа, пронађено је у Херкуланеуму, античком граду у Напуљском заливу који је као и Помпеја страдао у ерупцији вулкана.
Али за разлику од Помпеје, која је била затрпана под дебелим слојем пепела, оближњи Херкуланеум доживио је нешто другачију судбину - био је изложен ужареним облацима вулканског гаса који су спржили све пред собом.
Угљенисани рукописи, дио једине преживјеле библиотеке античког доба, пронађени су прије 260 година у руинама простране виле за коју се вјерује да је припадала богатом римском званичнику Калпурнијусу Пизону Цезонину.
Свици, који се данас чувају у Националној библиотеци у Напуљу, су тако осјетљиви да и на најмањи додир могу да се распадну.
Додатни проблем је у томе што су слова исписана мастилом на бази чађи, те су голим оком скоро невидљива на тамној, угљенисаној позадини.
Многи папируси су оштећени па и уништени у покушајима да се проникне у њихову тајну, те су фрустрирани археолози давно дигли руке од њиховог проучавања.
Међутим, у студији објављеној у часопиосу "Nature Communications ", италијански истраживачи нуде трачак наде да ће енигматски списи ипак моћи, након скоро 2.000 година, да буду прочитани.
"Увијек је тешко дати прецизно предвиђање, али уз помоћ нове технологије, свици би требало да буду дешифровани током наредне деценије", изјавио је за АФП вођа студије Вито Мочела са Институа микролектронике и микросистема (ИММ) у Напуљу.
Мочела предводи тим научника који проучава списе из Херкуланеума уз помоћ неинвазивне технологије, користећи фазно контрастну рентгенску томографију, скенер који се користи и у медицини ради снимања меких ткива.
Истраживачи су засад успјели само да разазнају свих 24 слова грчке азбуке, али не и да прочитају ријечи. Такође су се суочили са немогућношћу да допру до дубљих слојева свитака.
Мочелов тим, међутим, наводи да су досадашњи резултати доказ да је нова техника ефикасна, али да захтјева додатна побољшања.
Уз интензивнији рендгенски сноп и унапређенији алгоритам, истраживачи вјерују да ће успијети да добију бољи контраст и већу дефиницију текста.
"Отвара се нада да ће у будућности многи филозофски радови из библиотеке Виле папируса, чији је садржај досад био непознат, моћи да буду прочитани, а да се сам папирус не оштети на било који начин", истиче се у студији.
Научници претпостављају да се у вили налази још једна библиотека, у нижем, још неистраженом нивоу.
Нажалост, дешифровање античких списа више зависи од финансија него технологије.
"Ми смо ово учинили на добровољној бази - радили смо то у своје слободно вријеме", казао је он, додавши да постоји још једна нова неинвазивна техника, тзв. томо флуоресценција, али да ће њена примјена умногоме зависити од средстава која ће им бити стављена на располагање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
