Тајна џиновских лигњи, највећих бескичмењака на свијету
Вјероватно је ријеч о опасном предатору, који лови рибу, али и друге, мање лигње, укључујући и припаднике своје врсте
Упркос фасцинацији коју изазива, још увијек се веома мало зна о џиновској лигњи, највећем бескичмењаку на Земљи. Њен животни вијек као и начин живота представљају непознаницу за научнике.
„Мада се може чути да поједини примјерци достижу дужину и до педесет метара, реалистичније процјене указују да су женке дуге око осамнаест метара, а мужјаци нешто мањи", наводе научници који се жале да фикција често замагљује праве чињенице.
Једна ствар је ипак сигурна: осим у поларним предјелима, џиновске лигње (Architeuthis) могу се наћи у водама широм свијета, од Флориде до Јапана.
Вјероватно је ријеч о опасном предатору, који лови рибу, али и друге, мање лигње, укључујући и припаднике своје врсте, процјењују стручњаци. Најмлађи међу њима су, пак, плијен делфина, великих риба и морских птица, али само се китови могу упустити у лов на одрасле јединке.
„Вјероватно је (али не и доказано) да је популација џиновских лигњи поприлична с обзиром на бројност њених предатора", истичу истраживачи. Поједини научници их описују као апатичне предаторе који нападају плијен изненада, док други, напротив, сматрају да џиновске лигње практикују динамичан лов.
Мјесто у "породичном стаблу"
Међутим, питање о којем научници највише расправљају је питање класификације ових колоса, јесте њихово мјесто у оквиру „породичног стабла".
Често имајући као основ мјесто њиховог проналаска и непотпуне остатке (краци, сисаљке, итд.), научници су до сада описали нешто више од двадесет различитих арцхитеутхиса.
Можда то више неће морати да раде јер су анализом генетских отисака 43 џиновске лигње из Аустарлије, Шпаније, Флориде, Новог Зеланда и Јапана, истраживачи установили да постоји само једна једина врста џиновских лигњи на свијету.
Како објаснити ово одсуство генетске разноликости међу узорцима који потичу из тако удаљених крајева? Митска џиновска лигња остаје дакле и даље велика мистерија за чије ће расвјетљавање бити потребна нова истраживања, наводе аутори студије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
