Шта се све крије у флашираној води?

Tportal.hr
Шта се све крије у флашираној води?

Популарност флаширане воде из године у годину све је већа, а многи су увjерени како је вода из флаше знатно боља и здравија од оне из славине. Међутим, да ли је то заиста тако?

Прије неколико година, истраживањем организације Environmental Working Group откривено је како се састојци флаширане воде драстично не разликују од оне обичне, воде из чесме. Наиме, како је у то вријеме писао examiner.com, исте прљаве и нездраве материје које се могу наћи у води из чесме врло лако могу бити пронађене и у води из флаше, а ради се о лошим супстанцама које се могу наћи у водоводу, од трагова ђубрива, лијекова и хемикалија.

Својевремено је Радна група за природну средину (EWG) истражила 200 популарних брендова воде у САД-у и открила чак 38 загађивача у 10 најпопуларнијих брендова флаширане воде. У САД-у су откривене чак и канцерогене супстанце у флашираној води, а најгорима на тестовима показале су се флаширане воде великих трговачких ланаца.

Међутим, зашто упркос томе, све више људи купује воду у боцама? Иронично, како пише examiner.com, вода из славине регулисана је, а флаширана вода није. Према писању Washington Reutersa, Американци су спремни да плате долар више за флаширану воду која кошта око 1.900 пута више од воде из чесме, а за њену производњу и испоруку потребно је и до 2.000 пута више енергије. Како даље наводи examiner.com, један од најбољих начина да себи осигурате чисту воду свакако је уградња филтера на славинама у кући.

Сличну тезу о квалитету флаширане воде потегнуо је и businessinsider.com прошле године. Наиме, флаширана вода знатно је скупља од оне из славине, али према резултатима студије, то значи да је уједно и здравија. Како је прошлогодишња студија показала, флаширана вода знатно се ријеђе контролише од воде из славине, а осим тога, флаширана вода има већу вјероватност да буде контаминирана или постане извор заразе.

Вода из славине мора се свакодневно провјеравати и за то постоје инспекције, према писању businessinsiderа, воду у боцама обавезно је контролисaти само једном мjесечно. Вода из славине садржи трагове хлора који спречава ширење свега што је штетно, попут бактеријских инфекција. Међутим, једном напуњена и зачепљена боца воде може у складишту стајати месецима прије него што се прода, а у себи не садржи додатке који сузбијају инфекције, попут клора.

Након што је боца воде отворена, немогуће је да остане стерилна и препоручљиво ју је попити за дан или два. Осим тога, знатно је скупља од воде из славине.

Професор Пол Јангер са Универзитета Глазгов рекао је: "Људи често мисле како нешто није у реду с водом из славине када је тако јефтина. Међутим, са становишта цијене и сигурности, вода из славине далеко је боља. Ако се боца воде случајно отвори или нетко петља по њој, вода се врло лако може контаминирати. Постоји значајно већа шанса да ћете нешто штетно пронаћи у флашираној води него у води из славине. Идеално, флаширану воду требало би попити исти дан када је отворите, јер се на боци врло лако могу накупити бактерије".

Минтел, компанија која се бави истраживањем тржишта у Великој Британији, утврдила је како готово четвртина људи који кући пију флаширану воду то чини јер сматра да је то знатно боља. Упркос свему, велики британски произвођач флаширане воде тврди да се флаширана вода тестира свакодневно.

С обзиром на све, дало би се закључити да флаширана вода није нужно чиста, а осим што може бити лошија од оне из славине, врло лако може бити потпуно једнака води из славине. Према писању banthebottle.net, америчка ФДА допушта одређени број пестицида у боцама воде, а људи купују флаширану воду управо јер вјерују да је она потпуно чиста; осим тога, флаширана вода може садржати слиједеће штетне ствари:

- колиформне бактерије; штапичасте бактерије као што је Е.цоли, и у правилу су присутне у људским цревима;
- арсеник - отров;
- хлориди; хлорид је спој хлора, а та супстанца се користи за дезинфекцију воде из славине;
- гвожђе; метални елемент; гвожђе је потребно тијелу, али не у претераним количинама;
- манган; врло је сличан гвожђу и користи се у гнојивима;
- феноли; корозивне, отровне и киселе компоненте;
- цинк; метални елемент; тијелу је потребан цинк али не у великим количинама;
- флуориди; намјерно се додају у неку флаширану воду, али би то требало да буде истакнуто на наљепници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана