Шта је зауставило највећу машину на свијету?
Мјесец дана од када се највећа машина за копање тунела на свијету заглавила испод приобаља америчког града Сијетла, инжењери су утврдили шта је „Предмет“ (The Object) - како су назвали то што је моцхну „кртицу“ зауставило у подземљу.
Машина названа „Берта“ - дугачка 100 метара, висока колико петоспратница и с посадом од 20 људи, која копа двоспратни тунел за подземну дионицу аутопута и облаже га бетонским плочама - пет мјесеци је глатко напредовала 20 метара испод површине тла и тек достигла брзину од 15 метара дневно када је 6. децембра наишла на нешто што није успјела да савлада.
Мјесец дана екипе радника су се даноноћно смијењивале да би припремиле терен да неко завири испред чела „кртице“ и види шта ју је зауставило.
Прошлог викенда, ноћу, најзад је снимљено шта је „Предмет“ који је онеспособио „Берту“: то је комад дебеле челичне цијеви дугачак 36 метара, пречника 20 сантиметара, која се користи за рени-бунаре. Та цијев је 2002. године, послије земљотреса, забијена у приобаље да би се кроз њу могао мјерити ниво подземне воде, битан за процјену стабилности начетог вијадукта чија се судбина сада коначно ријешава.
Када је „Берта“ наишла на челличну цијев, „сажвакала“ је дио, али се цијев, доњим крајем чврсто забијена у земљу, савила и забила у шупљину међу „Бертиним“ „зубима“. Та полуга од скоро 40 метара је заглавила подземног џина.
Да брука буде већа, два дана прије но што је стала, „Берта“ је на површину, буквално метар ипо увис, кроз улицу, избила горњи дио те цијеви, дугачак 16 метара, али нико није претпоставио да је већи, незгоднији дио, и даље под земљом, те су терали машину напред иако се све слабије кретала, све док два дана касније није сасвим престала да ради. Колику је то штету изазвало, тек ће се видјети.
„Берта“, коју је за тај посао конструисала и произвела јапанска фирма „Хитачи“ за 80 милиона долара, у основи је огромна ротациона бушилица наоружана челичним дисковима-сијекачима који жваћу стијене и бетон, а машина их меље и покретном траком избацује на почетак ископаног тунела што је за сада 300 метара.
Инжињери су двапут продужавали рок за извиђање „Предмета“, али су га одложили за прве дане јануара, јер је, уз изломљено стијење и земљу, требало избацити огромну количину воде из тла, као и воде која се циједи из океана пред џиновски сјекач заглављен док је пробијао тунел пречника већег од 17 метара.
Ниво подземне воде је испумпавањем тек послије четири недјеље оборен за 18 метара, да би се омогућило извиђање испред горњег дијела чела машине. Помоћу сонде пробушене вертикално, с нивоа улице, спуштањем камере се утврдило на шта је „Берта“ наишла.
Изградња тунела, као замјене дионице вијадукта - ауто-пута на бетонским стубовима над централним дијелом приобаља града посусталог због земљотреса 2001, сама је по себи ризичан и скуп посао, дијелом и зато што је приобаље Сијетла насута мочвара.
Техничким проблемима се крајем децембра придружила пријетња Градског вијећа Сијетла да неће платити додатне радове и непредвиђене тешкоће ако прекорачење цијене из уговора буде превелико, а говори се о стотинама милиона долара. Градски оци су ионако с гунђањем 2009. године једва прихватили пројекат јер је био превише финансијски ризичан, пишу локални медији.
Тај уговор законске снаге, има једну тешко спроводиву клаузулу: да непредвиђене трошкове плате власници некретнина у приобаљу Сијетла када се оне „преворе у злато“ пошто - због силаска ауто-пута под земљу, у тунел - више неће бити у вјечитој сијенци остарелог вијадукта. Тада ће се срж градског центра проширити на саму обалу сјевернопацифичког залива Паџет, а власници тамошњих плацијева и сада дерутних зграда ће се од тога драстично обогатити.
Инжињери и геолози су зато и под финансијским притиском нагађали шта је „Предмет“ који је зауставио џиновску машину: можда огромна, необично тврда стијена коју је ту оставио глечер на крају Леденог доба, пре 17.000 година, други су напола озбиљно говорили да је ту, у армираном бетону, тијело мафијаша Џимија Хофе несталог 1975, трећи да је машина наишла на астероид, док историчари кажу да је заиста ту негдје у лучком приобаљу, у 19. вијеку читав натоварен теретни воз, с локомотивом на челу, потонуо у меко, тада мочварно тло.
Нагађало се и да је „Берта“ налетјела на „бочни зид једне од многих база ванземаљаца на Земљи“, али је званични градски историчар допустио да је ту, у подземљу, „можда остатак неке древне цивилизације о којој ништа не знамо“.
Непријатност градитеља је тим већа што је постојање те дебеле челичне цијеви било наведено као отежавајућа околност још у тендеру на основу којег је посао поверен и уговорен. Градитељи сада кажу да су претпоставили да су власти извукле цијев прије но што је „Берта“ стигла до те дионице, а власт каже да је то требало да уради градитељ. Двије стране се око тога споре данима, преносе локални медији.
За сада нема плана како уклонити цијев, нити процјене колика би могла бити обимна поправка машине јер се претпоставља да је било лома дијелова - то је посао за инжињере ове недјеље. А тек када то буде обављено, моћи ће да се процијени када ће се наставити копање тунела које је и прије квара каснило три мјесеца.
Сложено провлачење кроз Сијетл ауто-пута 99 који са сјевероистока САД иде на сјевер Канаде, требало је да кошта 2,8 милијарди долара, од чега је за тунел 1,3 милијарде, и да буде завршено крајем 2015. године.
Да ствар буде гора, дотрајали вијадукт с аутопутем је прошлог мјесеца почео да тоне и због копања тунела, и због непланираног наглог испумпавања подземне воде током тражења „Предмета“. Рачун расте, а за колико - о томе ће наредних недјеља преговарати власт и градитељи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
