Шта ако нађемо ванземаљски живот?
Човjечанство би требало да почне да размишља о начину на који ће комуницирати са ванземаљским врстама унапред, знатно раније прије него што заиста дође у контакт са животом који није са Земље.
Осмишљавање смјерница које ће регулисати начин на који ће људи у будућности који буду учествовали у међупланетарним мисијама комуницирати и вршити интеракцију са ванземаљским врстама је приоритет и оне морају бити спремне прије наше посјете удаљеним свијетовима.
Иако је „кључна директива" – правило које је спречавало официре у познатој серији „Звездане стазе" да се мјешају у живот других врста, можда мало екстремна, слична правила могла би да помогну регулисању почетних односа између људи и ванземаљаца.
„У случају да дођемо до доказа о постојању интелигентног живота на некој планети, то ће бити социјално, културолошки и технолошки утицајно када су наши послови у питању и битно је да такву ситуацију регулишемо са великом пажњом како би се постарали да њихова и наша култура остане нетакнута и непоремећена новим знањима до којих можемо доћи", тврди Кевин Лонг, оснивач пројекта Икарус који за циљ има стварање космичке сонде.
Људи који буду путовали до удаљених звијезда са собом ће носити материјалне и нематеријалне аспекте људске културе, тако да би требало да будемо јако пажљиви прије слања некога на страну планету.
„Мислим да се све своди на наше намјере. Да ли вјерујемо да је у питању прелијеп универзум, невјероватан космос? Шта мислимо да ћемо тамо наћи, како ћемо то прихватити и искористити? Да ли извозимо наше оскудне реусрсе или само покушавамо да уживамо у бескрају космоса?", изјавио је Армен Папазиан, извршни директор Интернационалног центра за развој свемирских технологија.
Постоји и могућност да људи у будућности неће имати намјеру да слијећу на егзопланете.
"Нисам убијеђен да имамо капацитет да изградимо свемирске бродове. Мислим да насељавање планета или чак мјесеца неће бити потребно у будућности", изјавио је предсједник Икарус пројекта, Ричард Обоуси.
Људи не могу а да не истражују свијет око себе и врше интеракцију са околином.
"Нећемо их оставити на миру. Жељећемо да детаљно истражујемо ванземаљску екологију. Требало би да успоставимо људске станице за истраживање како бисмо то чинили зато што је то комплексан проблем. Врло мало је вјероватно да би дошло до међусобне контаминације између екологија, посебно уколико људи буду носили заштитна одијела", тврди Џејмс Бенфорд који је такође дио пројекта Икарус.
Лес Џонсон са Интерстеларне радионице је са својом групом развио три морална принципа за које се наде да ће служити као водич за будуће интеракције са свим врстама ванземаљског живота:
- Потребно је да сазнамо све што можемо прије него што се одлучимо за директну комуникацију
- Уколико су у питању жива бића, треба их оставити на миру
- Требало би избјећи враћање узорака на Земљу пошто они можда нису компатибилни са нашим екосистемом
Пажњу би требало посветити и менталном и физичком добру ванземаљаца са којима би људи дошли у контакт.
Откриће да у свемиру постоје знатно напредније цивилизације од наше могло би да буде шок за људе као што је долазак конквистадора представљао домородачком становништву.
"У питању нису само оружје, болести и челик. У питању је био шок открића да нисте равноправни са њима, ни приближно. Ово може представљати велики разлог за бригу", изјавио је Бенфорд.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
