Радиоактивни вепрови лутају Швајцарском
Дивље свиње радо једу тартуфе. Послије чернобиљске нуклеарне катастрофе, радијација је ушла у ланац исхране у швајцарском кантону Тићину - и остала тамо до данас.
Швајцарски кантон Тићино је познат по лијепој и бујној вегетацији, посебно кестеновим шумама; сјеверним дијелом кантона доминира планински вијенац Алпа, а јужни дио, који клинасто задире у Италију, представља најосунчанији и најтоплији дио Швајцарске. Тићино је регион прелијепе природе у којој могу да се сретну и неке врсте дивљих животиња. Готово је немогуће наићи на вукове, којих у читавој Швајцарској има само двадесет – они су уредно регистровани и локални медији често прате њихово кретање - али они који воле лутање по природи релативно лако могу да наиђу на дивљу свињу.
Забрињавајућа количина цезијума
Дивља свиња је далеко од култног статуса који имају вукови: прогоне је на све стране. Јер, она важи за штеточину који, ријући по земљишту, темељито уништава усијеве швајцарских сељака. Зато мјештани и ловци организују велике акције истеривања дивљих свиња са појединих подручја, уз помоћ специјално обучених паса, при чему се те животиње немилосрдно убијају.
У Тићину су ових дана анализирани узорци меса убијених дивљих свиња, а резултати су забринули власти тог кантона. Савезни завод за здравље је заједно са Ветеринарским заводом измјерио количину цезијума у десет узорака тог меса. Три узорка су садржала забрињавајућу количину цезијума, у два случаја више од 2000, а у једном случају више од 3000 бекерела по килограму меса. Граница која је за те животиње допуштена износи 1250 бекерела по килограму.
Месо као нуклеарни отпад
Стручњаци сматрају да је то посљедица нуклеарне хаварије у Чернобиљу из 1986. Тада су, наиме, радиоактивно загађени велики дијелови земљишта од Баварске у Њемачкој па до сјевера Италије, где је потом никло више генерација радиоактивних гљива. Пошто је познато да дивље свиње радо једу тартуфе, објашњено је како је у организам тих животиња могла да продре радијација, која је пренијета и на слиједеће генерације.
Сличан проблем је на југу Њемачке годинама задавао главобоље властима у Баварској шуми и Шварцвалду гдје има доста тартуфа. Тамо су ловци једно вријеме морали да носе на контролу све одстрељене дивље свиње, а у баварском парламенту се чак расправљало о предлогу да се месо дивљих свиња прогласи са нуклеарни отпад. Месо убијених дивљих свиња у Тићину је анализирано зато што су италијанске власти, које су откриле тај проблем на својој територији, алармирале своје сјеверне сусједе. Зна се да су и многе дивље свиње у Тићино и стигле из Ломбардије и Пијемонта.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
