Права истина о буреку

Бурек је саставни дио гастрономске културе Балкана. Иако се традиционално једе као ужина, уз обавезни јогурт, млађа популација неретко га конзумира као добродошло средство за утољавање глади при повратку из изласка.

Тад се обично нађе неко ко има потребу да обавијести друге да бурек може бити само од меса, а да су све остало пите.

Једним дијелом, заговорници такве тезе су у праву. Наиме, у Босни и Херцеговини бурек је заиста назив за јело од вученог тијеста пуњеног месом – млевеним или сјецканим, најчешће спиралног облика.

Остала јела, која се праве на исти принцип, а имају различите надијеве, називају се питама, које обично уз себе имају апозицију у зависности од врсте надијева: сирница, зељаница, тиквеница, крумпируша… Проблем је, међутим, што таква подјела важи само у БиХ.

Како је бурек освојио Европу

Бурек потиче из Турске; штавише, старији је од Турске и вјерује се да су то јело правили још Турци у својој прадомовини у средњој Азији. Етимолошки, повезан је с турским кореном бур-, који значи "савијати". Управо зато, у Турској и данас влада највећа разноликост у погледу надева и облика: од малих смотуљака названих сигара бöреğи ("цигара - бурек"), полумесјечастог çiğ börеk ("сирови бурек") прженог у уљу па све до уобичајеног су börеği ("водени бурек"), који је најсличнији оном који се прави на Балкану - у облику великог круга који се реже на четвртине.

Турци су својим освајањима проширили бурек широм Блиског Истока и Балкана па су бурек тако почели да праве и арапски бедуини, а преузели су га и Јевреји Сефарди, који су се у већем броју населили у Отоманском Царству након што су их хришћани протјерали из Шпаније.

На запад, бурек је доспио до земаља Магреба (гдје је познат као брик), а и до сјеверне Италије. гдје су га и опет пренијели Сефарди (тамо се назива burriche и искључиво је пуњен слатким надевом, попут мармеладе од мандарина). На истоку је бурек, захваљујући Татарима, покорио велики дио бившег СССР-а, доспијевши тако посредно и у неке сјеверноевропске кухиње (литванску, пољску). На том огромном подручју, бурек се пуни најразличитијим надевима – од уобичајеног меса, сира, спанаћа, све до необичнијих, попут киселог купуса, леблебије, туњевине – а постоји и празни бурек.

Ниш – мјесто рођења југословенског бурека

На подручје бивше Југославије бурек долази крајем 15. вијека кад је у Нишу створен рецепт за „округли бурек".

Ниш ће се тако овјенчати титулом „прадомовине балканског бурека", а од 2004. године тамо се одржава и манифестација Бурегџијада, на којој је 2011. испечен најмањи, али и највећи бурек на свијету: најмањи је испечен у пивском чепу, а највећи је имао површину од 8 метара квадратних и био тежак 200 кг. Нажалост, организатори нису имали средстава да плате пут званичницима Гинисове књиге рекорда, који би тиме потврдили њихов успјех.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.