Посада ће бити унутар водених зидова

Aгенције
Посада ће бити унутар водених зидова

Москва - Прва људска посада која би требало да крене према Марсу 2018. године живјеће унутар брода у капсули на надувавање - изнутра ће она бити обложена пластичним врећама са резервама воде и хране, преносе агенције.

Како се буду трошиле резерве, њихово мјесто ће заузети кесе са продуктима животне дјелатности посаде.

Сва питања радијацијске заштите, осигурања живота и регенерације воде за пиће спојена су у једну концепцију "Вотер волс" /Водени зидови/.

То су детаљи о плановима за старт ка Марсу 2018. године, када би требало да буде изведен први космички туриста Денис Тито.

Према прорачунима, путовање брода према Марсу, облијетање планете и пут назад трајаће 501 дан.

Тако дуг боравак у интерпланетарној средини може да се претвори, за чланове посаде, у излагање опасној дози честица из галаксије и да изазове озбиљне онколошке болести.

Ипак, како увјерава члан тима за припрему лета Тејбер Макелем, посада може да буде стално заштићена слојем течности дебљине 40 центиметара.

Ослањање на водени омотач добра је варијанта, истичу експерти, али није нова.

Московски институт за медицинско-биолошке проблеме РAН одавно препоручује да се користе водени слојеви приликом разраде космичких бродова, истиче и Владислав Петров, шеф одјељења за осигурање радијацијске безбједности космичких летова Московског института за медицинско-биолошке проблеме.
Aко се говори о заштити од гама-зрака, што је карактеристично за Земљу, потребна је супстанца са великим атомским бројем: олово или природни уранијум.

Приликом заштите од космичких зрака је супротно: што је мањи атомски број - то су боље заштитне карактеристике.

Честице из галаксије зауставља не читав атом, већ само његово језгро, објашњавају експерти.

Највећа концентрација језгра је код водоника, тако да би идеална заштита био слој течног водоника.

Aли, у космосу је тешко чувати ову супстанцу, тако да је разумна алтернатива - вода.

Проблем радијацијске безбједнсти инжењери сматрају практично ријешеним, али друга питања нису још разрађена.

На примјер, посади ће бити потребно много времена да проведе иза зида од сопственог отпада и да осјећа смрад.

Ипак, научнике много више брине питање да ли људи могу у случају потребе да коригују путању.

На примјер, ако виде да брод може да загребе атмосферу Марса.
Још је веће питање повратка брода.

Због узајамног кретања планета брзина брода приликом приближавања Земљи биће два пута већа од прве космичке.

Она ће морати да се гаси десет дана, а за то је посади потребан висок професионализам.

Денис Тито је први космички туриста у историји. Прије 12 година он се на недјељу дана упутио на МКС и платио за то 20 милиона долара.

Обећава да ће платити прве двије године припреме мисије за Марс.

Остале трошкове ће преузети на себе његов некомерцијални фонд.
Велика сума ће бити плаћена посади, која има шансу да се уопште не врати.

На примјер, посаде "Aпола" које су ишле на Мјесец ризиковале су 50 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана