Ово су животиње које умију да говоре
Научници на многим свјетским универзитетима већ дуго покушавају да дешифрују језик животиња. Некима је пошло за руком да дођу до нових, изненађујућих сазнања о томе како зов мајмуна, делфина и горила, између осталог, личе на људски језик.
Прочитајте о чему је ријеч и упознајте животиње које умију да комуницирају међусобно, али и са људима.
1. Научници су управо успјели да дешифрују говор тити мајмуна, упоређујући комуникацију ових малих примата са људима. Детаљна студија напомиње да зов за узбуну може да прецизира о којој врсти предатора је ријеч, да ли је у питању соко или онцила. Различитим врстама крикова они упозоравају своје остале сроднике и гдје се грабљивица налази, у лету или вреба на тлу.
2. Делфини се међусобно дозивају по имену. Они себи дају имена у виду јединствених звиждања, које са собом носе и друге карактеристике као што су пол, старост, жељу за парењем и здравствено стање. Када су усамљени они емитују своја имена како би их други делфини чули. Такође, научници истичу да када делфини желе да се поново уједине са другом јединком, они производе, односно копирају њен лични „звиждук”.
3. Слободне гориле у дивљини имају врло прецизне начине комуникације у виду зова, гестова, пљескања шакама, као и друге начине. Такође, гориле могу бити обучене да комуницирају са људима који користе знаковни језик.
4. Истраживачи су открили да сви преријски пси имају јединствене гласове. Разлике у гласовима ових глодара налик су разликама људских гласова. Некима су гласови пискави, док другима дубоки. Поједини гласови су јасни, док су другима шкрипутави. Сваки зов има јединствени вокални печат животиње.
5. Кошик, мужијак азијског слона може да имитира људски говор, и то на корејском, тврди професор Фич са Универзитета у Бечу. Фич тврди да вокабулар слона за сада се састоји од пет ријечи које може да репродукује: здраво, седи, не, лези и добро. Неке од тих ријечи слон је научио као команде или их је добијао као потврдне информације.
6. Комуникација шимпанзи обухвата комбинацију вокализација, страствених гестова, па чак и знаковни језик, које користе како би једни другима пренијели информације. Посматрајући шимпанзе како се играју, научници су дошли до закључка да постоје бројна преклапања у гестовима људи и шимпанзи. Оне у игри такође користе ударање, голицање, гуркање.
7. Папагаји не само да могу непромишљено да опонашају, већ могу и да науче људски језик тако да разумију значење одређених ријечи, сугеришу научници. Такође, они истичу да обучени папагаји могу власницима да сугеришу која има је храна омиљена, а која им се не свиђа.
8. Орангутани имају комплексан говор тијела. Научници сматрају да они засигурно могу да репродукују тјелесне сигнале и разумију суштину пантомиме. Ипак је њихов опсег комуникације много шири него што се првенствено мислило.
9. Истраживачи још увијек нису у потпуности дешифровали зов и „пјесме” китова, али сигурни су у то да је њихова комуникација прожета детаљима. Познато је да китови имају различите вокализације за парење, исхрану и друге активности. Посматрајући грбаве китове, научници са Универзитета Сент Ендруз дошли су до закључка да они уче своје чувене пјесме једни од других, односно са кољена на кољено.
10. Бонобо мајмуни често глсно показују шта мисле о својој храни, а ти звуци подсјећају на људске звукове „њам” и „аааа”. Приликом истраживања јединкама ове угрожене врсте даване су различите намирнице. Мајмуни су за смокве и суво грожће непреставно изговарали „њам”, док су за паприке вербално негодовали.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
