Ово су највеће пријетње човјечанству

Аваз
Ово су највеће пријетње човјечанству

Велике природне непогоде, ратови и сукоби су кризе с којима се човјечанство носи у овим тренуцима, али шта је с будућим генерацијама? Шта је с с катастрофалним догађајима који би у будућности могли да прекину историју човјечанства на Земљи?

Да човјечанство изумре, посљедице би биле несагледиве, не само по нашу планету, већ могуће и по сам свемир. Нестало би све што би човјек постигао до тог тренутка, сво знање и сав потенцијал будућих генрација неповратно би нестали. Због тога човјечанство себи не може да дозволи неуспјех у превенцији могућих ризика по своју егзистенцију.

Из тренутне перспективе, човјечанству у будућности пријете слиједећи сценарији, које преноси iflscinece.com.

1. Нуклеарни рат

Била би потпуна грешка мислити да је нуклеарни рат немогућ, без обзира на то што су досад употребљене ‘само’ двије нуклеарне бомбе против људи, и што су залихе нуклеарног наоружања мање него у периоду Хладног рата.

Нуклеарни рат између свјетских суперсила значио би смрт за стотине милиона људи, што директне, што као резултат његових посљедица.

Међутим, иако би у питању била катастрофа незамисливих размјера, само по себи, то не би означило крај човјечанства.

Ефекти радијације атомских бомби често се пренаглашавају, јер док су локално смртоносни, глобално немају такав ефект, а и радијација након детонације атомске бомбе у релативно кратком временском року губи интензитет.

Права претња била би нуклеарна зима, односно прашина која би се уздигла у атмосферу и која би блокирала сунце на период од неколико година. То би утицало на глобалну пољопривреду, а тиме би проузроковало и глад милијарди људи, као и ризик од разноразних болести и друге попратне посљедице.

2. Пандемија проузрокована биоинжењерингом

Природне пандемије убиле су више људи него ратови, али имају слабо изглед да постану човјекова егзистенцијална претња, јер се обично нађе неко ко је отпоран или имун на патоген, а тиме и потомци таквих особа имају велике шансе да буду још отпорнији или насиједе имунитет од родитеља.

Еволуција једноставно не фаворизује паразите који убијају организам својих домаћина па је стога, на примјер, сифилис прешао из смртоносног убице у хроничну болест.

Ризик да неко у овом тренутку намјерно ослободи смртоносни патоген јесте врло мали. Али, како биотехнологија постаје све напреднија и јефтинија, више група имаће могучност да направи неку смртоносну болест.

Док су шансе за коришћење смртоносних вируса и бактерија као оружја врло мале, то не значи да је цела ствар немогућа. Колико пута сте негдје чули изреку да би свијет био бољи без људи?

3. Суперинтелигенција

Интелигенција базирана на софтверу може врло брзо да еволуира, од нивоа испод човјека, до нечег невјероватно моћног. Док се биолошка интелигенција не може једноставно надоградити, надоградњом рачунара кроз технолошки развој, отвара се простор све бржим и бржим процесорима, који могу у дијелићу секунде да обраде незамисливу количину података.

Стручњаци претпостављају да би супер интелигенција могла да постане могућа кад софтвер постане довољно добар да почне да производи бољи софтвер. Да се такав скок и догоди, створила би се одједном и огромна разлика у потенцијалној моћи паметног система и остатка свијета. Ако се циљеви не би ускладили прије тога, то би био рецепт за глобалну катастрофу.

Али, нико заправо не зна да ли су нагле и моћне експлозије интелигенције могуће, а немамо ни праву идеју колико би опасне могле да буду различите форме супер интелигенције или како би стратегија њиховог смањивања радила. Од свих ризика на листи, супер интелигенција има највећи потенцијал да буде или масиван ризик, или само ‘фатаморгана’.

4. Нанотехнологија

Нанотехнологија подразумијева контролу материје с прецизношћу на нивоу атома и молекула, што само посеби није опасно - штавише, врло је корисно и врло искористиво у пракси. Али, баш као и код биоинжењеринга, нанотехнологија је једнако склона злопотребама, против којих би се било врло тешко борити.

Под озбиљном пријетњом не сматра се производња самореплицирајућих наностројева, јер би то било изузетно тешко извести. Права опасност лежи у атомски прецизној производњи, на примјер, наоружања. У свијету у којем било која влада може као на траци да штампа разне врсте наоружања, свјетска сигурност била би у великом паду.

Та оружја могла би да буду величине дијелића милиметра, прецизна и лако примјењива, попут 'паметног отрова' који се шири попут бојног отрова, али исто тако притом тражи своје жртве. Могућности су огромне, а тиме би растао и ризик за угроженост људске егзистенције.

5. Непознато

Страх од непознатог је прилично познат свима нама. И увијек треба рачунати на опцију да тамо негдје постоји нешто с чим још нисмо упознати и што може представљати потенцијалну опасност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана