Откуда сњежна олуја у Србији?

Једном ми се један наш метеоролог пожалио како временске прогнозе на телевизијама не приказују све климатске елементе на прави начин. Вајкајући се са препознатљивом резигнацијом професионалца кога нико не разуме и који се гнуша "површности" модерних медија, рекао је да га посебно љути што се на рељефним графикама које иду уз ТВ прогнозу по правилу изоставља ветар, његов смер и брзина.

Метеоролози синоптичари, посебно ако су добри, док цртају синоптичку карту (и даље најпоузданије ручно) из које се читају све прогнозе времена, ослањају се на законитости метеоролошких процеса на широком подручју, и неизбежно, на личну процену, али увек држе у глави стотине параметара, последње измерене вредности климатских елемената, све оно што карактерише једно истодобно стање атмосфере. Брзину и смер ветра, између осталог. Зато није ни чудно да један синоптичар не разуме зашто аутори временске прогнозе толико потцењују улогу ветра. "Ветар је важан", поновио ми је неколико пута, као да то може било шта да промени.

Прошла недеља је показала колико је заиста био у праву. Свака редовна и ванредна телевизијска прогноза доносила је извештаје о брзини ветра у различитим градовима Србије, ветар се нашао и на поменутим прогностичким ТВ графикама, а метри у секунди, чворови и километри на час су се уселили и у свакодневне разговоре, чак и међу оним грађанима Републике који не живе на територији њеног такозваног кошевског подручја. Сви су пратили развој догађаја готово у директном преносу.

Наиме, климатска непогода која је изазвала сметове на бројним путевима у Банату и Бачкој уздрмала је свакодневицу широм земље, у Панчеву и Зрењанину је уведена ванредна ситуација, затворене су школе, забрањен саобраћај за теретна возила, стотине хиљада људи су послушале позиве надлежних, промениле своје планове, одустале од пута, док су, упркос томе, хиљаде људи остале завејане на путу и било је неопходно спасавати их. Будући да локалне самоуправе и комуналне службе нису биле у стању да се изборе са ситуацијом, већ од петка ујутру у решавање ових проблема се укључила Војска Србије, али и читав низ других служби које је координирала Влада. И ствар се као и увек претворила у политику.

А све то због – брзине ветра. Наш метеоролог је, гледајући оволики расплет, могао бити задовољан да је на време упозоравао на значај ветра.

Брз ветар

Но, шта је то заправо било? Пре десет дана, након периода зачуђујуће топлог времена за месец јануар, на Србију су пале прве озбиљније снежне падавине. Снег је прекрио градове и поља, да би, мада се падавине нису наставиле, због ниске температуре остао ту где јесте неколико дана. Међутим, од прошлог четвртка па све до почетка ове седмице, у кошевском подручју наше земље почео је да дува снажан југоисточни ветар. Он се у војвођанској равници развијао у оркан и достизао брзине веће од 120 километара на час, ломећи на моменте семафоре и чупајући стабла (у Панчеву и Вршцу), а све време и без прекида носећи снег. Тако је на бројним путевима направио сметове који су од четвртка увече паралисали Војводину.

Овај југоисточни ветар, који је у незгодном тренутку дувао врло незгодном брзином, заправо је добро позната кошава, која је, у суштини, локални, а може се рећи и ендемски ветар. Кошава, таква каква јесте, као ветар средњег и јаког интензитета, постоји и дува само у Србији и деловима Бугарске и Румуније, по чему је препозната у светској литератури, између осталих и у Метеоролошком речнику Америчког метеоролошког друштва.

Кошава као локални ветар настаје као истовремена последица и метеоролошке ситуације и ортографије Карпата и Балканских планина. Иначе, на распоред ваздушног притиска и дување ветрова не утиче само тренутни распоред топлих и хладних ваздушних маса, већ и географске карактеристике терена. Ваздух над планином је увек хладнији, него у каквој топлој долини. Због тога постоји на десетине различитих локалних ветрова. Неки примери локалних ветрова су чибук, Света Ана или фен, а у нашим крајевима управо – кошава, као једна типична локална ствар (недовољно запажено, међутим).

Назив кошава буквално значи "брз ветар" и потекао је из турског језика, од речи кос – брз, и хава – ветар, што најбоље и говори о њеној природи. Стручно, спада у кататабичке ветрове (са планине), као и у диурналне варијације, пошто се у току дана мења њен интензитет (најснажније дува између пет и десет сати ујутру). Кошава се устаљено развија од југоистока ка северозападу, од Тимока до Суботице, у највећој мери кроз Подунавље, Источну Србију, Банат и Бачку, преко подручја која су зато и названа како је поменуто, кошевска.

Дува при земљиној површини, до 2000 метара висине, и то у јесен и зиму, карактеристично великом брзином, најчешће од 25 до 40 километара на час, али уме да развије и орканске брзине које смо видели претходних дана. Кошава доноси суво (логично, ком облаку је до падавина пред таквим орканом) и устаљено хладно време. Температура на кошави опада далеко испод нуле, а због толике брзине за њу се везује и снажан субјективни осећај хладноће.

Рељеф и клима

Ветрови се обично класификују по такозваној Бофоровој скали (Бф), која има дванаест ступњева, од првог, што је лахор брзине 3 км/х, кад се дим подиже готово усправно, преко умереног ветра од 4 Бф, који развија брзину од 25 км/х, лепрша заставе и повија гранчице, затим олујног ветра од 7 Бф и 55 км/х, који повија танка стабла, па све до 12 Бф, када дува такозвани оркански ветар, бржи од 125 км/х, који има разарајуће дејство. Но, мада је раскривала неке зграде и изазвала низ индиректних последица, од саобраћаног колапса до политичке интриге, кошава ни при овим брзинама није тако разорна.

Ствар је, наиме, у начину на који дува. Метеоролози ће вас често упозорити како, мада ово јесте источни и југоисточни ветар, то не значи да је сваки југоисточни ветар кошава. Напротив. За кошаву је, пре свега, карактеристично да дува – слаповито. За разлику од, на пример, северца, кошава је онај ветар који долази у снажним ударима, који су, између осталог, последица начина на који настаје, а то је нешто врло занимљиво.

Да би кошава настала, потребно је да се подесе одређене околности, пре свега, метеоролошке прилике и распоред ваздушних маса. Да би до ње дошло, неопходно је да се изнад подручја Украјине и северног дела Црног мора јави антициклон (област високог притиска), док изнад западног Медитерана уобичајено треба да се појави циклон (област ниског притиска), што су иначе два система, карпатски и медитерански, који диктирају климу у нашим областима.

Кошава, као и сваки други ветар, дува из области високог ка области ниског притиска, и мада и неке друге комбинације имају сличан ефекат повремено, најчешће ће такав распоред ваздушних маса створити градијент притиска преко Влашке низије и Јужних Карпата. Све то не би било занимљиво да нема одговарајућег рељефа. Због висине Карпата, који су препрека, ветар не струји уједначено, већ се ваздух гомила на такозваној наветреној страни планина. Кад се "накупи", ветар се буквално прелива преко планинских врхова у слаповима који се потом спуштају ка равници. Овде ће, излазећи из Ђердапске клисуре огромном брзином, кренути низ Војводину да би, по традицији, најснажније дувао у области око Вршца.

Око кошаве, непријатне ствари, развило се и разних традиција. Између осталог, познато је веровање да кошава дува или три дана, или седам дана или 21 дан. И мада је ово веровање постављено на погодно замишљен исказ, који није таутологија, али је оствариво са великом вероватноћом (далеко вероватније од, рецимо, нечег за шта тврдимо да увек траје 17 дана), оно ипак није тачно. Најдуговечнија забележена кошава дувала је чак 31 дан, у фебруару 1972. године, а ни претходна, ни потоња метеоролошка мерења не показују да има 3-7-21 правила. Кошава ће дувати док су циклони и антициклони распоређени како су распоређени, а кад се овај мотор за струјање ваздуха угаси, масе се неће у налетима сливати низ планине, а ветар ће ослабити и престати. Потом, ни март неће доћи, а камоли датум одржавања избора, а кошава ће бити сасвим заборављена.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.