Откривена велика мистерија поријекла древних Грка
ДНК анализе су показале да су две древне цивилизације у Грчкој имале заједничке претке који су на тле те земље стигли из Турске.
Научници сматрају да су Микењани и Минојци потекли од пољопривредника који су у неолиту мигрирали из Анадолије у Грчку и Крит.
Савремени Грци су углавном потомци Микењана, открила је студија.
Ово откриће могло би да оконча вековима дуге спекулације о поријеклу двије културе, за које се вјерује да имају различите коријене.
Међународни тим истраживача спровео је прво ДНК секвенцирање становника континенталног дела Грчке, Крита и југозапада Анадолије из бронзаног доба. Стручњаци Универзитета у Вашингтону, Харварда и Макс Планк института за људску историју, заједно са сарадницима из Грчке и Турске, предано су прикупљали податке из ових области.
Они су анализирали ДНК из зуба 19 древних људи који су засигурно били Минојци са Крита, Микењани из континенталног дијела Грчке и становници југозапада Анадолије. Њихов геном упоређен је са више од 330 других древних генома и више од 2.600 генома савремених људи из цијелог свијета.
Испоставило се да су Минојци и Микењани по поријеклу слични, али не и идентични. Иако и једни и други вуку поријекло од "првог пољопривредника" са истока, Микењани су имали и више сличности са становницима Источне Европе и сјевера Евроазије. Таква генетика присутна је и код савремених Грка.
Џорџ Стаматојанопулос, професор секвенцирања генома на Универзитету у Вашингтону и један од аутора новог рада, каже да се већ сто година провлаче нагађања о "доласку Грка" крајем другог миленијума старе ере и њиховим афроазијским коријенима.
"Најпознатија је теорија њемачког историчара Фалмајера из 19. вијека који је популаризовао увјерење да су древни Грци ишчезли на почетку средњег вијека", каже Стаматојанопулос.
Откриће трагова Минојске и Микенске цивилизације крајем 19. вијека период је рађања модерне археологије која је отворила прозор у Европу бронзаног доба. За тај историјски период се дотад знало само из Хомерових дијела Илијаде и Одисеје.
Порекло Минојаца и Микењана, међутим, збуњивало је археологе већ дуже од сто година.
Вјеровало се да су потекли од различитих популација, будући да је ријеч о различитим културама. Минојци су били иноватори, који су први у Европи имали писмо и неговали сложену и живописну умјетност. Дјелује да су живели у изолацији, на Криту, што је подстакло спекулације да су као напредно друштво потекли из неких других дијелова свијета.
Нова студија одговара на нека од питања и барем одагнава сумњу да на Егеју постоји генетски континуитет који је могуће пратити кроз посљедње миленијуме.
Рад научника објављен је у часопису Натуре.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
