Откривена мистерија пропасти цивилизација Медитерана
Ново истраживање честица полена коначно је дало одговор на питање које већ деценијама мучи археологе и историчаре – шта је прије 3.200 година изазвало пропаст не само једне, већ бројних цивилизација које су цвјетале на источним обалама Медитерана.
"За кратко вријеме цијели свиет бронзаног доба је пропао', рекао је Израел Финкелштајн, археолог из Археолошког института Универзитета у Тел Авиву.
"Царство Хетита, фараонски Египат, микенска култура у Грчкој, краљевство на Кипру, велики трговачко царство Угарита на сиријским обалама и канаански градови – државе под египатском хегемонијом – сви су нестали да би их тек након дужег времена замијенила територијална краљевства гвозденог доба, укључујући Израел", додао је.
Стручњаци су поставили бројне теорије у којима су претпоставили различите могуће узроке изненадног колапса – од ратова и болести до природних катастрофа.
Међутим, нова израелска студија фосилизованог цвијетног праха пронађеног у седиментима на дну Галилејског мора показала је да је главни кривац била јака суша која је трајала 150 година од 1250. године п.н.е. до 1.100. п.н.е. Овако прецизни подаци темеље се на узорцима прикупљеним бушењем кроз 18 метара седимената накупљених током посљедњих 9.000 година.
Зрнца цвијетног праха су попут отиска прста биљака јер се на темељу њих могу одлично реконструисати климатски услови одређеног периода.
Аутори истраживања су у седиментима забиљежили нагли пад густине храстова, борова и рогача - уобичајеног дрвећа на Медитерану у вријеме касног бронзаног доба, као и истовремени пораст биља карактеристичног за сушне пустињске крајеве. У исто вријеме драстично су се проредиле и маслине што указује на слабљење пољопривреде. Сви ови знаци потврђују да су цијелом регијом завладале велике и трајне суше које су узроковале глад, сукобе и сеобе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
