Откривен дио хоботнице дуге 30 метара и стар 250 милиона година
Према легенди, древно чудовиште Кракен било је морски главоножац огромних размјера, који је јео китове и гутао читаве бродове.
Истраживачи су 2011. пронашли остатке морског диносауруса чудног изгледа, са шаром налик на траг октоподових пипака, за које тврде да су настали тако што се џиновски октопод играо својом храном.
Ове тврдње су биле предмет великих критика, све док исти истраживачи нису открили и нове фосиле који додатно поткрепљују теорију да Кракен не само да је постојао, већ и да је кости свог плијена користио за прављење својеврсних "умјетничких дијела".
Обије ове тврдње потичу од професора Марка Мекменамина, палеонтолога са колеџа Маунт Хојлок у Масачусетсу.
Професор Мекменамин је првобитно пронашао чудно распоређене кичмене пршљенове ихтиосауруса типа Схонисаурус популарис, воденог гмизавца који је живио прије 200 до 250 милиона година, у националном парку Берлин-ихтиосаурус у Невади. Његово најновије откриће представља кљун древног главоношца, налик ономе какав имају и данашње хоботнице, и још костију крајње необичног облика и распореда.
У новој комбинацији фосила ихтиосауруса из Музеја националне историје у Невади кости су остављене тачно онако како су пронађене у националном парку, а одмах крај ових остатака налази се "гомила отпадака", односно расутих и необично искривљених костију, чији је поредак много другачији од нормалног у скелету.
Једно од "умјетничких дијела" с гомиле смећа древне џиновске хоботнице
- Када сам видио ту форотографију, очи су ми испале - каже професор.
По његовом мишљењу једино објашењење за овакав изглед фосила може да представља напад много већег грабљивца на ихтиосауруса, док су шансе да је до њега дошло услијед морских струја "практично равне нули".
По њему, то представља доказ постојања Кракена, односно у сваком случају неког грабљивог главоношца, дугог око 30м, који је ихтиосаурусе убијао тако што их је давио, или им ломио врат.
Затим их је одвлачио до свог "легла", у чијој близини је правио гомиле отпадака, што отприлике одговара и понашању савремених хоботица.
Скептици овој теорији замјерају што почива искључиво на посредним доказима, али професор Мекменамин одговара да другачије не може ни да буде, односно да фосилни остаци самог древног чудовишта не могу да буду пронађени, јер је у питању биће без чврстог скелета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
