Неке животиње никад не умиру

Nezavisne.com
Неке животиње никад не умиру

Највећа тајна коју научници желе да открију је како постати бесмртан. У откривању те тајне могу им помоћи жива бића која су већ сада бесмртна, а која су велика енигма за научнике.

То су животиње које скоро никада не умиру од старости, него од екстерних узрока као што су грабљивице, болести или повреде. Иако научници још нису усагласили мишљења о дефиницији бесмртности, већина их се слаже да су нека бића "биолошки бесмртна".

СЛАТКОВОДНА ХИДРА: Ова једноставна водена животиња из типа жарњака дугачка је до неколико центиметара. Научницима је интересантна због своје способности регенерације и што не стари. Оне и не умиру од старости, већ од ниских температура зими. Бесмртност овог бића је први пут поменута 1998. у научним радовима, али је тек недавно експериментима доказано да хидрине ћелије имају способност бесконачне регенерације. Научници сада покушавају да одгонетну и боље разумију тај процес бесконачног обнављања ћелија.

ТРЕПЉАСТИ ЦРВИ: Ова створења живе углавном у морима и мањим дијелом у слатким водама. Достижу величину од неколико милиметара до неколико десетина центиметара. Посебни су по томе што велики дио њихових ћелија представљају матичне ћелије. Стога, када се организам пресијече на неколико дијелова, сваки од тих дијелова ће се развити у нову идентичну јединку након неколико недјеља. Научници су чак доказали да веома мали дио јединке (1/297) може да се развије у нов организам.

ТАРИГРАДЕ ИЛИ ВОДЕНИ МЕДВЈЕДИ: Ова мала створења, која су у просјеку дугачка око 1,7 милиметара, живе у води. За тариграде кажу да су неуништиве јер су отпорне на екстремне услове, на којима ниједан други организам не може да опстане. Оне могу да преживе на температури која се креће од апсолутне нуле до преко тачке кључања. Такође могу да преживе и радијацију и ниво зрачења стотине пута већи од оног који убија човјека. Без хране могу бити и до десет година. За тариграде је карактеристично то што, када се десе неповољни спољашњи услови, оне улазе у стање хибернације (анабиозе) када метаболизам престане да им ради. У таквом стању могу да живе до 120 година па чак и више.

ЈАСТОГ: За јастоге је карактеристично да са годинама постају више плодни и погодни за размножавање, захваљујући ензиму који поправља ДНК код. Стручњаци који проучавају јастоге сматрају да они могу да живе вјечно, и да умиру само од повреда, болести и предатора.

БЕСМРТНА МЕДУЗА: То је посебна врста медузе латинског назива Турритопсис нутрицула. Ово створење је једино живо биће које се, након што достигне сексуалну зрелост, поново враћа у сексуалну незрелост (облик полипа). Оне када остаре, умјесто да умру, подмладе се и све почну поново. Теоретски, овај процес може да се понови бесконачно много пута и зато се ова медуза назива бесмртном. Предмет је интересовања научника широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана