Неандерталци изумрли због превеликих очију
Упркос сличној величини мозга с мозгом модерних људи из рода хомо сапиенс, неандерталци су имали другачију мождану структуру, са великим дијелом намијењеним чулу вида, науштрб других функција какве су социјалне вештине, показало је једно истраживање, а пренијеле су агенције.
Неандерталци су нестали из Европе прије 30.000 година, пошто су најмање 10.000 година живјели уз модерне људе (Хомо сапиенс).
Питање когнитивних разлика између неандерталаца и њихових модернијих савременика и данас је контроверзно.
Aјлунед Пирс и Робин Данбар са Универзитета Оксфорд и Крис Стингер из Природњачког музеја у Лондону упоредили су фосиле лобања 32 модерних људи и 13 неандерталаца, старе од 27.000 до 75.000 година, већином из Европе и са Блиског истока.
Њихово истраживање објављено је на сајту часописа Просидингс Британског краљевског друштва.
Научници су констатовали да, иако су неандерталци и модерни људи из тог времена имали мозак исте величине, очне шупљине неандерталаца биле су знатно веће, што значи да су имали веће очи.
Примјетна је и разлика у тјелесној маси у корист неандерталаца.
- То наводи на закључак да је неандерталски мозак имао веће дијелове намијењене виду и кретању - објаснио је Aјлунед Пирс.
Неандерталци су имали веће очи вјероватно јер су потекли из Европе, поднебља са мање свјетлости, док су хомо сапиенси дошли из Aфрике.
Имајући у виду да је њихов мозак био исте величине као мозак модерних људи, логично је да је неандерталцима остало мање простора у мозгу за друге когнитивне функције, прије свега социјалне вјештине.
- Верујемо да су разлике у организацији мозга између неандерталаца и модерних људи довеле до когнитивних разлика између те двије врсте - казао је Aјлунед Пирс.
Због слабих социјалних вјештина, неандерталци су били "конгитивно ограничени на мање групе него њихови модерни савременици".
Те разлике у структури мозга могле су да се одразе и на њихову еволуцију и нестанак - ако су неандерталци имали слабије социјалне везе, односно мање могућности за излазак из неприлика, на примјер у случају несташице хране.
Њихова способност за очување културног насљеђа такође је била ограниченија.
- Aко су неандерталци живјели у мањим друштвеним групама, то је могло да доведе до њиховог изумирања на више начина - казао је Aјлунед Пирс.
Они су, такође, могли да буду "више него модерни људи изложени еколошким опасностима Леденог доба", додао је Робин Данбар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
