Не бисте вјеровали шта блокира мозак
Иако је наш мозак сасвим добар у 'разврставању' и обради података из свијета који нас окружује, постоје потпуно баналне ствари које га 'блокирају', тврде стручњаци.
У времену када смо сви присиљени радити неколико ствари истовремено, када је вријеме оно што нам највише недостаје, мозак се неочекивано лако 'заблокира' у неким наизглед небитним стварима, па тада заборављамо што морамо учинити, што смо започели, па чак и оно што смо чули само минуту раније.
Највише нас, тврде стручњаци, збуњују врата, јер кад с неком намјером уђемо у просторију, често се догађа да изгубимо памћење и не знамо зашто смо уопште тамо кренули. Ово се догађа због тога што се у тренутку проласка кроз врата прекида један низ мисли и започиње други, нешто налик сцени у филму.
Надаље, веома нас збуњује Мјесец који нам се, када га гледамо, увијек чини већи што је ниже на небу, успркос томе што реално нема разлике у величини. Ова се појава назива 'Мјесечева илузија', а научници сматрају да, када гледамо у Мјесец, потпуно изгубимо ток мисли јер нам се објекти ближе хоризонту чине већим него што они заиста јесу.
Звук аларма, шкрипа кочница и звоњава мобилног телефона такође нам могу скренути пажњу с онога што радимо јер је наш мозак еволуцијски потпуно неприлагођен таквим звуковима. Природни звукови с временом нестају па их не чујемо, док су они нагли потпуни шок за систем. Тако, ако вас у мислима нагло прекине изненадан звук, врло је вјеројатно да ће вам то 'побркати' мисли.
А као што нисмо предодређени да слушамо јаке и иритирајуће звукове, нисмо предодређени ни да гледамо у фотографије! Унаточ томе што велика већина 'схвата' принцип фотографија, наши мозгови још не успјевају у сепарације стварних људи од предмета, што се најбоље видјело током једног експеримента.
Испитаници су играли пикадо и били знатно непрецизнији када су као позадине, умјесто класичних подлога за пикадо, кориштене фотографије особа или дјеце. То доказује да је људском мозгу потребан напор како би разликовао стварно и имагинарно, па је велика вјероватност да ћемо након гледања фотографија заборавити што смо прије тога радили.
Још је једна занимљива чињеница, која доказује да мозак функцише по принципу филмске камере (односно да снима одређен број слика у секунди умјесто непрекидног 'филма'), је и то што нам се чини да се аутомобилска кола у покрету увијек окрећу у супротном смјеру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
